Lov na Bin Ladena (7): Obama menja prioritet
Hvatanje kurira Al Kaide Hasana Gula dovelo je vrlo brzo do lociranja i hvatanja Abu Faradža al Libija, čoveka kojeg je Osama bin Laden imenovao za novog direktora planiranja i operacija, posle hapšenja Kalida Šeika Mohameda (KSM).
Al Libi je čovek karakterističnog izgleda, s obzirom na to da od mladosti boluje od retke kožne bolesti, te se vrlo retko kretao. Ovaj Libijac bio je odgovoran i za dva neuspela pokušaja likvidacije predsednika Pakistana Perveza Mušarafa 2003. godine, zbog čega ga je i lokalna tajna služba grozničavo tražila. Ipak, uhapšen je 2. maja u gradu Mardan, stotinak kilometara od Abotabada. Pošto je proveo mesec dana u pakistanskom zatvoru, Libi je predat Amerikancima.
Na njemu su takođe primenjene kontroverzne mere isleđivanja, ali ne i simulacija davljenja. Tokom tog postupka on je islednicima rekao da je posle hapšenja KSM-a od Bin Ladena preko kurira dobio pismo u kojem je obavešten da je imenovan za novog šefa operacija Al Kaide. Libi je rekao i da je pismo dobio dok se on sam krio u Abotabadu, gradu na koji će CIA obratiti pažnju tek nekoliko godina kasnije.
Libi je i islednicima rekao da Kuvajti nije bitna osoba u organizaciji, već da mu je poruku doneo Mulavi Abd al-Kalia Džan, ali će stručnjaci zaduženi za protivterorizam kasnije utvrditi da taj čovek zapravo ne postoji. Da mu je ime izmislio sam Libi kako bi zaštitio Kuvajtija.
Moralna dilema
Još tokom lova na Bin Ladena, a naročito posle, pravnici, obaveštajci, psiholozi i drugi u SAD analizirali su da li su metode mučenja te koje su bile ključne za hvatanje pripadnika Al Kaide, pa i samog Osame bin Ladena? Mišljenja su tu podeljena. Recimo, Katani i Gul su pod mučenjem ukazali na Kuvajtija kao mogućeg glavnog jataka Bin Ladena, ali zato KSM i Libi ni pod mukama to nisu učinili.
Robert Danenberg, koji je vodio Protivteroristički centar CIA kaže da se iz spornih metoda isleđivanja nije došlo do nekih epohalnih otkrića o terorističkim zaverama, ali da se mnogo saznalo o ličnostima unutar organizacije militanata, njihovim međusobnim odnosima, matricama ponašanja.
"Bez tih metoda isleđivanja bile bi nam potrebne godine da dođemo do određenih podataka", smatra on.
Mali timTim agenata koji je radio tokom godina na slučaju Bin Ladena nikad nije prelazio dvadesetak osoba. Svi su se oni smestili u malu konferencijsku salu u prizemlju centrale CIA u Lengliju. Na zidovima su bile okačene mape, zatim table s fotografijama porodice Bin Ladena i drugih važnih ličnosti. Bile su i knjige, adresari, rečnici za prevođenje zaplenjenih dokumenata, sefovi s poverljivim materijalom i slično. |
Baš to što su i KSM i Libi snažno umanjivali značaj Kuvajtija zainteresovalo je CIA da se pozabave tom osobom. Kako će se ubrzo ispostaviti, Kuvajtija neće uopšte biti lako naći, između ostalog i jer je koristio brojne alijase poput Mohamed Kan, što je pakistanski ekvivalent američkom imenu Džon Smit. Dakle ima ih na stotine hiljada. Koristio je i ima Aršad Kan i Šeik Abu Ahmed, dok je njegovo pravo ime Ibrahim Saed Ahmed verovatno bilo poznato samo njegovoj užoj porodici.
Da stvar bude još konfuznija, Kuvajti je imao i puno braće, od kojih je bar jedan poginuo u Avganistanu posle 11. septembra 2001. Štaviše, jedan uhapšeni militant iz Mauritanije je tokom 2006. rekao islednicima da je Kuvajti poginuo tokom bitke na Tora Bori, da je baš njemu na rukama izdahnuo. To je demoralisalo deo analitičara CIA jer ako bi to bilo tačno Kuvajti jeste bio važan u Al Kaidi, ali je i mrtav od 2001.
Posvećenost Obame
Čim je preuzeo dužnost predsednik SAD Barak Obama je pokazao interes za rešavanjem pitanja lova na Osamu bin Ladena. "Gde je on? Da li nam se trag potpuno ohladio?" upitao je predsednik saradnike na jednom od prvih sastanaka svog tima za nacionalnu bezbednost.
Jedino što mu je novoimenovani direktor CIA Lion Paneta mogao da kaže jeste da Bin Laden verovatno ima skrovište negde u Pakistanu, ali niko u Agenciji zapravo nema predstavu gde je on. Krajem maja 2009, posle jednog od redovnih sastanaka tima za nacionalnu bezbednost, Obama je u Ovalni kabinet pozvao Panetu i savetnika za nacionalnu bezbednost Toma Donilona.
"Lione, moramo da udvostručimo napore na hvatanju Bin Ladena. To mora biti tvoj glavni prioritet", poručio je Obama šefu CIA. Da bi ga podsetio Obama je još jednom, 2. juna 2009, napisao memorandum Paneti:
"U cilju osiguravanja preduzimanja svakog napora, nalažem ti da mi za 30 dana predstaviš detaljan operativni plan za lociranje i privođenja pravdi Bin Ladena."
Mnogi visoki zvaničnici CIA i obaveštajne zajednice uopšte kasnije su rekli da je ovo forsiranje Obame bilo smešno jer je CIA ionako već maksimalno radila na hvatanju Bin Ladena. Ipak, Paneta je tražio od saradnika da mu tri puta nedeljno referišu kako posao napreduje. Nekad je to znalo da bude neprijatno jer bi operativci iznova i iznova govorili Paneti da nema ničeg novog.
Jedan od obećavajućih tragova bio je onaj koji je za sobom ostavljao Saad bin Laden, Osamin sin, koji je tiho pušten iz kućnog pritvora u Iranu. On se uputio odmah u plemensku oblast Pakistana, što bi ukazivalo da možda zna gde mu je otac i da ide da mu se pridruži. Saradnici CIA na terenu su ga pratili, ali su posao pokrvarili nervozni prsti u upravljanju dronova, te je Saad ubijen u jednom od napada u julu 2009. godine.
Ubistvo sina
Baš u vreme kad je stradao Bin Ladenov sin u Pakistanu, CIA se ukazala šansa da prvi put ubaci agenta u Al Kaidu. Uz posredstvo obaveštajne službe Jordana, na raspolaganje CIA stavio se lekar Humam al Balavi. On je bio pedijatar koji se radikalizovao tokom rata u Iraku i postao ekstremista, ali je delovao pre svega kao glas džihadista na internetu.
Zaokret generalaČlanovi Protivterorističkog centra CIA su negde tokom 2007. godine počeli da direktoru Agencije objašnjavaju novi pristup u gonjenju Bin Ladena. Centar pažnje postala je kurirska mreža. |
Balavija je 2009. uhapsio GID, jordanska tajna služba koja inače ima veoma dobre odnose sa CIA. Pošto mu je ponuđen značajan novac, Balavi je pristao da ode u plemensku oblast i stavi se na raspolaganje Al Kaidi, kojoj je sa sve češćim udarima dronova veoma dobro došla lekarska pomoć. U očima CIA i GID, Balavi je bio preobraćen i spreman za misiju.
Doktor odlazi u plemensku oblast Pakistana i veoma se dobro snalazi. U ranu jesen 2009. on je svojim jordanskim zaštitnicima poslao kratki video na kojem se vidi kako sedi u društvu Atije Abdul Rahmana, jednog od glavnih Bin Ladenovih pomagača. Odjednom je CIA u njemu videla "zlatni izvor". Balavi je GID-u preneo i da je pružao lekarske usluge Ajmanu al Zavahiriju.
Toliko su bili srećni u Lengliju da je direktor CIA Lion Paneta u novembru otišao da lično predsedniku Obami prenese poruku da će ih Jordanac možda uskoro odvesti pravo do Zavahirija.
