Treći cimer nestao bez traga

Samo dva dana pre nego što su u noći između 30. i 31. decembra prošle godine noževima izmasakrirani u frankfurtskom hotelu Luksor (deo grada Ostend), nemačka policija u Ofenbahu privela je Marka Jakšića (20) i Bojana Ristića (37) jer su ih komšije u zgradi gde su stanovali prijavili kao ilegalne podstanare.

TUGA ZA ZEMLJACIMA: Nedeljko Smiljanić

 

Oni su potom pušteni na slobodu i uzeli su sobu u hotelu Luksor. To za "Vesti" tvrdi Nedeljko Smiljanić, 64-godišnji žitelj Ofenbaha, rodom iz Malog Zvornika, kod koga su ubijeni Srbi stanovali poslednjih mesec dana života.
 

- Prijatelj koji ima građevinsku firmu pre mesec dana me je zamolio da na stan primim Marka Jakšića. Rekao mi je da će raditi kod njega. Dečko je došao i nekoliko dana kasnije pitao da li može u moj stan na spavanje da dovede još dvojicu svojih drugara. Pristao sam i tako upoznao Bojana Ristića i tog trećeg momka Miloš mu je ime, a ne znam prezime. Mislim da je i on bio iz Zemuna ili Beograda, a godina je mogao da ima kao Marko - oko 20. Stekao sam utisak da je on bio najmlađi u društvu i nešto kao potrčko starijim drugarima, priča nam Smiljanić u njegovom malom stanu u centru Ofenbaha kod Frankfurta.

On kaže da su sva trojica spavali u njegovoj spavaćoj sobi. Marko i Bojan na bračnom krevetu, a Miloš na pomoćnom ležaju. Primetio je da je novca imao samo Marko, on je sve plaćao i izdržavao svu trojicu. Na posao za to vreme nisu išli, preko dana su uglavnom spavali ili vežbali u obližnjoj teretani, a noću su obilazili kafane i diskoteke. Nedeljko kaže da nije stekao utisak da je reč o žestokim momcima.

Postelja Bojana i Marka

 

- Izlazili su kasno i vraćali se pred zoru. Upozoravao sam ih da je svaki Nemac policajac, i da će nekome od komšija biti sumnjivi, jer znaju da živim sam. To se na kraju i obistinilo jer je policija poslednjih dana decembra zakucala na moja vrata. Marko i Bojan su inače već odlučili da se presele u taj hotel, a stvari su im bile spakovane - priča nam Smiljanić.
 

Prema njegovim rečima, došlo je nekoliko uniformisanih policajaca u najmanje troje kola, koja su parkirali u blizini zgrade. Legitimisali su njegove podstanare, a kaže da mi ni danas nije jasno kako je Miloš uspeo tada da utekne jer je bio u stanu kada je policija pokucala.

- Policajci su malo pronjuškali po mom stanu i odveli Marka i Bojana. Oni su poneli sa sobom već spakovane torbe i tada sam ih poslednji put video . Iz "Vesti" sam posle Nove godine saznao da su mrtvi, i to me je mnogo potreslo. Bili su dobri prema meni i nisu zaslužili da umru, tužan je naš sagovornik.

Priča nam takođe da je sat posle odlaska policije treći cimer Miloš navratio u stan i pokupio svoje stvari. Zadržavao ga je, ali on nije hteo da ostane. Pozdravili su se i od tada više nije video ni njega.