Misteriozna sudbina kćeri Mileve i Alberta Ajnštajna (1): Ni neverstvo ih nije rastavilo
Drugo izdanje knjige " Mileva Marić Anštajn - život sa Albertom Ajnštajnom" na srpskom jeziku, čiji je autor prof. dr Radmila Milentijević iz Sjedinjenih Američkih Država, nedavno je izašlo iz štampe. Mada Milentijevićeva nije prva koja piše o odnosima genija Ajnštajna i njegove prve supruge, ova knjiga se, po oceni istoričara, može svrstati u najmerodavnije studije o Ajnštajnovoj prvoj ženi - Milevi Marić Ajnštajn.
Milentijevićeva je uspela da na autoritativan način pred čitaocem oživotvori Milevin tragičan život. Krajnje savesna upotreba izvora, ponajpre otpečaćenih porodičnih pisama koja se nalaze na Hebrejskom univerzitetu, ovom delu daju jedinstvenu dimenziju predstavljenu s istinskim razumevanjem.
Sa dopuštenjem Radmile Milentijević prenosimo najupečatljivije delove knjige koji se odnose na tajno rođenje i misterioznu sudbinu Albertovog i Milevinog prvorođenog deteta, vanbračne kćeri Lizerl (Ljubice).
Milentijevićeva se dugo interesovala za život Mileve Marić Ajnštajn.
- Živim u inostranstvu od svoje 21.
godine. Mlada sam otišla iz Srbije, a i ona je krajem 19. veka u svet mlada otišla iz roditeljske kuće u Novom Sadu i postala još tada deo srpske dijaspore. Zato mi je želja da poznije godine svog života posvetim detaljnom izučavanju lika i dela ne samo Mileve Marić Ajnštajn, nego i Mihajla Pupina, znamenitih ličnosti srpskog roda - kaže Milentijevićeva za Vesti.
U mnogobrojnim Ajnštajnovim biografijama Mileva je ostajala u senci muža i prikazivana uglavnom u negativnom svetlu. Opisivana je kao "teška žena, nepoverljiva prema ljudima i podložna naletima melanholije", dok je istovremeno Ajnštajnova reputacija građena na njegovim naučnim otkrićima i javnim zalaganjima za mir i pravdu u svetu.
Milentijevićeva se upustila u poduhvat da, snagom argumenata i dokumenata, ispravi tu istorijsku nepravdu načinjenu Ajnštajnovoj najodanijoj naučnoj saradnici i životnoj saputnici, majci njihovo troje dece - vanbračnoj kćeri Lizerl i potom u braku rođenima dvojici sinova: Hans-Alberta i Eduarda.
- Želela sam da napišem što je moguće potpuniju, dokumentovanu Milevinu biografiju i oslikam njen život sa Albertom, njihovom decom i prijateljima u Švajcarskoj, kao i veze sa porodicom i prijateljima u današnjoj Srbiji. Milevinim životom, međutim, nisam mogla da se pozabavim ozbiljno sve dok je najveći deo dokumentacije, što se tiče njenog života i rada, u Ajnštajnovom arhivu u Jerusalimu na Hebrejskom univerzitetu bio nedostupan. Tek 2006. godine, kad je arhiv otvorio to blago podataka, s više od 800 pisama, mogla sam da proučim dokumentaciju o Milevinom životu i radu - priča dr Radmila Milentijević i nastavlja:
Oficirska kćiMileva Marić-Ajnštajn rođena je decembra 1875. u Titelu, u bogatoj srpskoj porodici, kao najstarija od troje dece u porodici oficira austrougarske vojske. Na rođenju, Milevi je iščašen kuk i leva noga joj je ostala kraća. Ubrzo nakon Milevinog rođenja, njen otac je završio vojnu karijeru i dobio posao u sudu u Rumi, a potom u Zagrebu. Mileva je imala mlađu sestru Zorku i brata Miloša. Mileva je 1886. krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. je pohađala Kraljevsku srpsku školu u Šapcu, a kad se porodica preselila u Zagreb dobila je specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci. U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu, ali se oktobra te godine prebacila na Državnu politehničku visoku školu, na studije matematike i fizike. |
- Kad sam ušla u dokumentaciju na Hebrejskom univerzitetu, zaključila sam vrlo brzo da gro pisama koje je Mileva pisala Ajnštajnu ne postoji. Nestao je ili je sklonjen, dok su pisma koja je Albert pisao njoj i sinovima sačuvana. Ali, iz velikog broja Ajnštajnovih pisama lako se zaključuje da su to odgovori na Milevina pisma. Iako nema potpune dokumentacije sa njene strane, odlučila sam da čitajući Milevina pisma, ona koja su sačuvana i iz kojih progovara njen gromak i decidan glas, kao i Ajnštajnove dopise njoj i deci, pustim Milevu i Alberta da kroz svoja pisma opisuju svoj život. Ja sam to stavljala u kontekst, interpretirala, povezivala i izvlačila svoje zaključke.
-Tako je nastala ova moja istorijska studija o životu te izuzetne žene, koja je ceo svoj život otkako je 1896.otišla u Švajcarsku na studije politehnike pa do svoje smrti 1948. posvetila Ajnštajnu. Iako su se 1919. godine razveli, pre svega zbog njegovih neverstava, oni se nisu definitivno razišli. Ostali su u kontaktu neprekidno, a i u bliskim vezama jedno vreme.
Mileva je kao studentkinja na renomiranoj Politehnici u Cirihu mnogo obećavala u nauci. Bila je vrlo talentovana i obrazovana, a odlikovala se i nezavisnošću i pragmatičnošću.
- Te 1896. godine, kad je stigla u Cirih, Mileva upoznaje tri godine mlađeg Ajnštajna koji takođe studira fiziku s njom i njen život postaje sastavni deo njegovog života. To je period velike ljubavi među njima. I u tom periodu nalazimo, iz njenih sačuvanih pisama, da ona odlučuje da posveti svoj život Ajnštajnovim stremljenjima. Shvatila je da on ima velike naučne revolucionarne ideje, iako je bio odbačen i neshvaćen u naučnim krugovima tog doba. Gledali su na njega kao na čudaka ili ludaka.
Mileva je prva shvatila genija u Ajnštajnovim idejama i odlučila da mu pomogne da razvije te ideje. Radili su i istraživali zajedno. Ta njena odluka da na uštrb sopstvene karijere posveti svoj talentat Albertovim dostignućima doprinela je ogromno njemu, dok je Mileva zapostavljala svoja akademska stremljenja i na kraju ostala bez fakultetske diplome.
Darovit matematičarAlbert Ajnštajn rođen je 14. marta 1879. u jevrejskoj familiji, nastanjenoj u nemačkom gradu Ulm, u oblasti Virtemberg. Njegov otac bio je Herman Ajnštajn, trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila Paulina Ajnštajn, devojačko Koh. Albert je pohađao Luitpold gimnaziju, gde je stekao relativno napredno i za to vreme moderno obrazovanje. Godine 1894, nakon propasti elektrohemijskih poslova njegovog oca Hermana, porodica se seli u Paviju kod Milana, a Albert izvesno vreme ostaje još u Nemačkoj, gde u Minhenu pohađa gimnaziju, koju je napustio 1895. da bi se pridružio roditeljima u Italiji. Mada je u to vreme pokazao odličan uspeh na matematičkom i naučnom delu prijemnog ispita za upis na Savezni politehnički institut u Cirihu, današnji ETH Cirih, neuspeh u delu ispita iz slobodnih veština osujetio je Ajnštajnov upis na studije. Porodica ga šalje u Arau u Švajcarskoj da završi gimnaziju. Studije upisuje 1896. u Cirihu. |
Iz Ajnštajnovih pisama vidi se da se u to vreme mnogo oslanjao na nju i da je u svom naučnom razvoju zavisio od Mileve. U jednom pismu, u kojem se diskutuje o nauci, Albert piše Milevi o "našim novim proučavanjima", "našim istraživanjima", "našem gledištu", "našem radu o relativnom kretanju".
- On je zavisio od nje i emocionalno, bez Mileve je bio nesiguran. U jednom pismu on kaže: "Kada tebe nema, osećam se kao nedostaje deo mene, kao da to nisam ja." A u drugom piše: "Bez tebe mi nedostaje samopouzdanja, bez tebe ne osećam želju za radom, niti se radujem životu. Ukratko, bez tebe moj život nije život." U trećem kaže:
"Srećan sam što sam u tebi našao srodnu prirodu koja je isto tako snažna i samostalna kao ja. Ti za mene jesi i ostaješ svetinja koju niko ne sme da dira i znam da me od svih najdublje voliš i najbolje razumeš. Kako ću samo biti srećan kada zajedno pobedonosno privedemo naš rad o relativnom kretanju. Kad ovako posmatram i razbiram druge ljude, tek onda uviđem koliko ti vrediš."
Milevina odanost i njena odluka da žrtvuje sebe za Alberta razvitak činila ju je ranjivom i zavisnom od njega za ispunjenje njenih ličnih intelektualnih i emocionalnih potreba, a istovremeno nije bila omiljena ni u Ajnštajnovoj porodici. Najveći protivnik bila je Albertova majka koja se žestoko opirala sinovljevoj vezi sa tri i po godine starijom devojkom-strankinjom, uz to još i hromom od rođenja.
- Ipak, u to vreme Mileva Albertu rađa vanbračnu devojčicu Lizerl. Pošto nisu bili venčani, a otkriće da ima vanbračno dete bilo bi pogubno za Ajnštajnovu karijeru u to doba, postoji osnovana pretpostavka da je Mileva, razapeta između materinstva i ljubavi prema Albertu, popustila pod Ajnštajnovim žestokim pritiskom i dala njihovo prvo dete na usvajanje pod takvim velom tajne da se više nikad ništa o Lizerl ne sazna. Otuda verovatno i hipoteza je da je Lizerl umrla od šarlaha u najranijem detinjstvu. Do danas sudbina te devojčice nije do kraja rasvetljena - kaže Milentijevićeva.
