Milevi Cirih poslednja želja?
Posmrtni ostaci Mileve Marić-Ajnštajn (1875-1948), jedne od dve devojke koje su u to vreme diplomirale matematiku i fiziku na ciriškoj Politehnici, i kasnije supruge slavnog fizičara Alberta Ajnštajna, gotovo sedam decenija počivaju u zajedničkoj grobnici na ciriškom groblju Nordhajm, a da to 56 godina uopšte nije bilo poznato.
Naime sve do 2004. nije se znalo gde je srpska naučnica sahranjena, dok to nakon višegodišnjeg prekopavanja ciriških arhiva nije pronašao Petar Stojanović, osnivač udruženja "Tesla Societdž" u Sent Galenu u Švajcarskoj.
Udruženje iz Sent Galena se bavi lobiranjem srpskih naučnika, i prikupljanjem svega što je vezano uz njihova imena, a najviše uspeha do sada , imali su sa delima Nikole Tesle, Mileve Marić i Mihaila Pupina.
Krajem prošle godine u Cirihu je osnovano udruženje "Mileva Marić-Ajnštajn", a kako je medijima izjavila predsednica Jelena Mitrović, udruženje je osnovano prvenstveno s ciljem da od švajcarskih vlasti mogu i zvanično da zatraže ekshumaciju i DNK analizu Milevinih posmrtnih ostataka, i njihov prenos u Srbiju.
Kako je ova agilna nastavnica dopunske nastave izjavila, ona je svesna da to neće ići lako, ali je, po njenom mišljenju, krajnje vreme da se nepravda ispravi. Prema svim akterima koji su se umešali u ovu diskusiju, nepravda da kosti naučnice koja je Ajnštajnovoj teoriji relativiteta, i njegovim mnogim drugim izumima dala matematičku podlogu, leže u zajedničkoj grobnici sa neznacima i tuđincima, ali se mišljenja o tome gde posle ekshumacije treba da budu sahranjeni, ipak razlikuju.
Jedni zagovaraju Cirih gde je Mileva provela najveći deo života i gde počiva njen sin Eduard, dok bi drugi želeli da to bude u Novom Sadu odakle je otišla na studije u Cirih.
Argumenti obe strane su plemeniti i ljudski pošteni, ali po svemu sudeći tu će glavnu reč imati Milevinih 13 praunučadi koji žive u Americi, Izraelu i Švajcarskoj, ciriške gradske vlasti, pa i država Srbija koja bi trebala da se u ovaj projekat uključi i da ga na kraju i realizuje.
Kako mediji navode prof. Radmila Milentijević koja je na osnovu podataka iz Ajnštajnove arhive u Americi pripremila i pre tri godine objavila knjigu "Mileva Marić Ajnštajn - Život sa Albertom Ajnštajnom", tvrdi da Mileva nije ostavila testament, i da je njena želja o mestu sahrane nepoznata.
Posle svega za reč se javio i Petar Stojanović, koji je kako kaže, za poslednjih 11 godina skupio više od 550 stranica dokumenata o Milevi Marić. On izražava bojazan da Milevini posmrtni ostaci ne budu naprečac preneti u Srbiju, iako bi tim aktom, samohranoj majci troje Ajnštajnove dece,
bila naneta nepravda.
Stojanović čak nudi i dokaze da je Mileva tri dana pred smrt izrazila želju da bude sahranjena na groblju iza bolnice Burholcli u kojoj se lečila od srčanih oboljenja, nesanice i reuma.
- Gospođa dr Rita fon Goncenbah Milevu je u EOS sanatorijumu (ustanova za stare i bolesne) poslednji put posetila prvog avgusta 1948, tri dana pre smrti, a posle te posete napisala je pismo Milevinom staratelju doktoru Meiliu fon Goncenbahu.
Prema tom pismu Mileva, koja je bila u "reduciranom stanju" i nije mogla da piše, izrazila je želju da po pravoslavnim običajima bude sahranjena u Cirihu na groblju iza bolnice Burholcli i da bi uskoro želela da vidi sveštenika grčke crkve. Između ostalog kako se vidi iz pisma, Mileva je izrazila brigu za budućnost svog bolesnog sina Tetea (kako je zvala sina Eduarda) i poželela je da se o njemu brine dr Vilijem Meili fon Goncenbah, suprug njene prijateljice doktorke Rite fon Goncenbah - rekao je za "Vesti" Stojanović koji nam je između ostalog ustupio i kopiju glave pisma koje je adresirano na prof. dr Vilijema fon Goncenbaha. Stojanović i njegovo udruženje pozdravljaju želju onih koji se trude da se posmrtni ostaci Mileve Marić ekshumiraju i da se napravi dostojna grobnica, ali ne u Novom Sadu, već u Milevinom najdražem gradu - Cirihu.
Muzej u Novom Sadu
- Nedavno sam razgovarao s Milevinom praunukom Mirom Ajnštajn-Jenieli koja živi u Bernu. Ona bi rado da se u Novom Sadu osnuje muzej koji bi nosio ime njene slavne prabake, ali je protiv prenosa njenih posmrtnih ostataka u Srbiju - rekao je za "Vesti" Stojanović.
Grobnica preorana
Mileva Marić na ciriškom groblju Nordhajm sahranjena je u avgustu 1948. a zbog neplaćanja grobne takse, spomenik je nakon 25 godina uklonjen, a grobno mesto preorano. Milevini posmrtni ostaci preneseni su u zajedničku grobnicu, ( grobno polje 9 ) koju je Petar Stojanović locirao 2004. Posle pet godina država Srbija na tom je mestu podigla spomen ploču.
