Svetinji hrišćanstva preti katanac zbog duga za vodu od 2,1 milona dolara
Grčka pravoslavna patrijaršija zapretila je da će da zatvori Hram vaskresenja Hristovog u Jerusalimu nakon spora sa gradskim vodovodom zbog neplaćenih računa za vodu, piše izraelski “Maariv”.
- Grčki pravoslavni patrijarh Teofil III razgovarao je sa crkvenim zvaničnicima o tome kakave mere da preduzme u znak protesta zbog ovakvog postupka protiv crkve. On se konsultuje sa crkvenim poglavarima u vezi sa drastičnom merom zatvaranja Hrama vaskresenja Hristovog - poručio je Dimitri Dilijani, predsednik Nacionalne hrišćanske koalicije u Svetoj zemlji.
List navodi da je “Hagihon”, kompanija za vodovod i kanalizaciju Jerusalima, saopštila da ova crkva, koja se smatra centrom hrišćanskog sveta, duguje devet miliona šekela (2,1 milion dolara) na ime neplaćenih računa za vodu koji su se gomilali decenijama.
Revoltirana ovakvim zahtevom, Pravoslavna patrijaršija, koja zajedno s drugim crkvama upravlja Hramom, zapretila je da će da zatvori Hram vaskresenja Hristovog ili, kako se još zove, Hram groba Gospodnjeg ili Crkvu vaskresenja Hristovog, koja se nalazi na brdu Golgoti, na kome je Isus razapet, sahranjen i kasnije vaskrsao.
Smatra se da je Hram vaskresenja Hristovog centar hrišćanskog sveta
Međutim, takav potez zahteva saglasnost Katoličke i Jermenske crkve, pošto i one upravljaju Hramom zajedno sa Grčkom pravoslavnom crkvom.
Grčki pravoslavci ističu da je Hram vaskresenja Hristovog uvek uživao poseban status i da je bio izuzet iz plaćanja računa za vodu, iako ostale crkve u Svetoj zemlji moraju da izmiruju te obaveze. Zbog zaoštravanja spora, piše “Maariv", žiro-račun Hrama je blokiran, pa ne može da isplaćuje plate sveštenicima, niti da plaća ostale račune, recimo za telefon i struju.
- Ovde se ne radi o novcu. Reč je o promeni statusa koji je štitio crkvu stotinama godina. To je način da se na nas izvrši pritisak kako bi se zavele nove mere - kazao je Dilijani.
“Maariv” piše da je Grčka pravoslavna crkva uputila protestnu notu izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu i prerdsedniku Šimonu Peresu.
