Spasavanje evrozone: EU dogovorila automatske sankcije i promene nacionalnih ustava
Lideri Evropska unije saglasili su se kasno sinoć o novim fiskalnim pravilima koja su usmerena na strožiju budžetsku disciplinu, javio je Rojters iz Brisela, pozivajući se na neimenovanog diplomatu Unije.
Britanska agencija navodi da pogledi u tu obavezu treba da budu usmereni kao u svetinju i da su se lideri 27 zemalja-članica EU na sastanku dogovorili o automatskim sankcijama za one koji naruše odredbe o deficitu u zoni evra - izuzev ako se tri četvrtine država izjasni protiv toga, a potvrđeno je i novo fiskalno pravilo o uravnoteženim budžetima koje će biti uneto u nacionalne ustave.
"Postoji dogovor lidera o novoj fiskalnoj disciplini", rekao je jedan zvaničnik EU novinarima, posle četvoročasovnih razgovora.
Agencija Frans pres izvestila je, pozivajući se takođe na anonimnog diplomatu, da je EU postigla dogovor u načelu o oštrijim fiskalnim pravilima kako bi se izborila s dužničkom krizom "evrozone", ali da još treba utvrditi detalje i pravnu formu u kojoj bi dogovor bio pretočen.
Trijumf Nemačke?
Lideri su se složili o tekstu kojim se uvode ti principi, uključujući ključni zahtev Nemačke da fiskalna disciplina treba da bude utvrđena u nacionalnim zakonodavstvima zemalja zone evra, navodi AFP.
Francuska agencija je navela da je samit, koji mnogi vide kao poslednju šansu da se spasi evro, počeo u četvrtak uveče usred podela da li treba ili ne menjati sporazume Unije i strahova o podeli na "Evropu u dve brzine".
Dogovor zemalja evrozone a ne cele EU
Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da će pokušaji da se spasi zajednička valuta biti usmereni na dogovor između 17 članica evrozone.
Sarkozi je u izjavi datoj nakon razgovora na samitu EU u Briselu istakao da su članice evrozone mart iduće godine odredile kao krajnji rok za odobrenje međudržavnog sporazuma.
On je na konferenciji za novinare održanoj nakon skoro desetočasovnih pregovora naglasio da je više bio za postizanje novog sporazuma između svih članica EU.
- Razlaz sa Britanijom i Mađarskom? -
Prema njegovim rečima, britanski premijer Dejvid Kameron predložio je da u sporazumu bude upisan i protokol kojim bi Londonu bilo omogućeno da bude izuzet iz predloženih izmena finansijskih servisa.
"Mi to ne možemo da prihvatimo", naveo je Sarkozi, dodajući da je Mađarska, takođe donela odluku da ostane izvan predloženog sporazuma, dok Češka i Švedska žele prvo da se konsultuju sa svojim parlamentima.
Francuski lider je naglasio da su sve ostale članice želele da se pridruže međudržavnom sporazumu. Banke EU moraju da obezbede još 114,7 milijardi evra
|
Ranije je Rojters preneo da je u nacrtu zaključaka samita šefova država ili vlada članica Unije istaknuta potpuna rešenost da se zajedno prevaziđu sadašnje teškoće i predviđeno da se lideri EU saglase o "novoj fiskalnoj disciplini" i čvrstoj saradnji u oblastima od zajedničkog interesa.
"Evropski savet je rešen da sačuva integritet EU i povezanost zone evra i EU kao celine", naglašava se u nacrtu zaključaka u koji je britanska agencija imala uvid.
Asošijeted pres je izvestio da se lideri EU još "prepucavaju" oko teksta, a da konačne zaključke ne treba očekivati pre petka.
Američka agencija navela je da bi, takođe prema nacrtu zaključaka, zemlje "evrozone" trebalo da se dogovore o granici da godišnji strukturni deficit ne prelazi 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
Mehanizam evropske stabilnosti
Pored žešćih pravila za deficit budžeta, predviđeno je i da počne da funkcioniše stalni interventni stabilizacioni fond (Mehanizam evropske stabilnosti) od jula 2012. godine, u kome bi bilo 500 milijardi evra.
Mehanizam bi imao mogućnost da direktno dokapitalizuje bankarske institucije i imao bi karakteristike kreditne institucije.
Postojeći fond (EFSF) trebalo bi da nastavi da funkcioniše do sredine 2013. godine, navodi britanska novinska agencija.
Još snažnija integracija
Izveštavajući o početku samita Itar-Tass navodi da lideri 27 zemalja EU treba da usaglase francusko-nemački plan u kom se govori o formiranju "čvrstog saveza stabilnosti i rasta", što u praksi označava mnogo bližu integraciju zemalja i harmonizaciju njihovih poreskih, budžetskih i socijalnih politika i jaču kontrolu formiranja nacionalnih budžeta koju obavljaju institucija Unije.
Ruska agencija prenela je i izjavu direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, po dolasku na samit, da Fond, čije se kreditne mogućnosti procenjuju na približno 300 milijardi evra, namerava da "uzme učešće u naporima evrozone".
