Avion se ruši, 228 ljudi će poginuti, a piloti pojma nemaju šta da rade
Poslednje reči tri pilota "Er fransovog" aviona koji se u junu 2009. godine srušio u Atlantski okean objavljene su posle više od dve godine, piše "Dejli mejl".
Poslednji dijalog pilota ped pad aviona otkriva apsolutnu paniku kod ljudi odgovornih za bezbednost letelice. Audio snimak potiče iz uređaja koji je snimao razgovore u kokpitu aviona na letu 447 iz Rio de Žaneira za Pariz koji se u srušio daleko od brazilske obale, pri čemu je poginulo ukupno 228 ljudi.
"Do đavola, srušićemo se! Ne mogu da verujem", rekao je jedan od pilota dok mu drugi odgovara: "Ali šta se događa?"
Ova razgovor vodio se svega nekoliko sekundi pre pada "erbasa 300" u okean. Do sada su samo određeni delovi razgovora pilota, 37-godišnjeg Davida Roberta, 32-godišnjeg Pier- sederika Bonina i 58-godišnjeg kapetana Marka Duboaza, bili objavljeni. Istražitelji su ostatak skrivali od javnosti navodeći da ne žele da dodatno uznemiravaju porodice poginulih u najvećoj tragediji koju je "Er Frans" ikada doživeo.
Šokntni detalji razgovora su u javnost dospeli pošto ih je u svojoj knjizi objavio Žan-Pier Oteli, francuski instruktor letenja u penziji. "Rio-Pariz nesreća: Kolekcija grešaka pilota" je knjiga u kojoj se opisuje kako su piloti neuspešno pokušali da održe avion u vazduhu pošto su izgubili brzinu.
Kapetan Duboaz , koji iza sebe ima više od 11.000 sati leta, nalazio se na redovnoj pauzi, pa je Roberta i Duboaza ostavio same u kokpitu.
"I, dolazi li?" čuje se prigovaranje Roberta, uz psovanje, pošto je kapetanu trebalo četiri inuta da se vrati u kokpit. "Hej, šta to...?", čuje se pitanje kapetana po ulasku u kokpit na šta mu je Robert odgovorio: "Šta se događa? Ne znam! Ne znam šta se događa!"
Piloti umesto da su spustili nos aviona kako bi povratili brzinu i kako nalaže procedura, oni su nos dodatno podigli. "Imam problem, nemam vertikalnu brzinu! Nemam nikakve indikacije", začuo se uspaničeni glas pilota Bonina.
Kapetan je brzo odgovario: "Ne znam, ali trenutno se spuštamo".
"Er Frans" navodi da su se piloti zbunili zbog brojnih signala iz "erbasa" dok francuski proizvođač aviona ističe da je sve funkcionisalo kako treba. Kako se letelica približvala okeanu razgovor pilota postajao je sve kraći, a pitanja prožeta panikom.
"Šta misliš? Šta misliš? Šta bi trebali da uradimo", upitao je Robert dok je avion "poskakivao". "Nemam kontrolu nad avionom. Nemam nikakvu kontrolu nad avionom", Bonin je odgovorio dok se alarm za gubljenje brzine javio šesti put u roku od dva minuta.
Transkript razgovora
Robert (pilot): Izravnaj krila! Bonin (pilot): To i pokušavam da uradim... Šta... Kako padamo ovako? Robert (pilot): Vidi šta možeš da učiniš s ovim komandama gore, glavnim.. Diži se, diži, diži! Bonin: Ali, sve vreme sam vukao upravljač prema sebi... Kapetan Duboa: Ne, ne, ne, ne diži se! Robert: Ok, daj mi kontrolu, daj mi kontrolu! Kapetan Duboa: Pazi dižeš ga prema gore... Robert: Stvarno? Bonin: Pa trebao bi, na 4.000 smo.
Kako se avion približavao moru, čulo se upozorenje koje je računar davo pilotima da moraju da podignu avion. Kapetan Duboa na to je reagovao naredbom "Hajde, povuci". Bonin: Vučem, vučem... Posada ni u jednom trenutku nije raspravljala o mogućnosti da će se srušiti. Umesto toga, poslednja četiri minuta leta i života proveli su pokušavajući da isprave avion. Duboa: Nagni deset stepeni... Robert: Diži se... Diži se... Diži se! Bonin: Ali, već neko vrme idem dole maksimumom. Duboa: Ne, ne, ne, ne idi gore! Bonin: Idi dole onda! Robert: Do đavola! Srušićemo se. Ne mogu da verujem... Bonin: Ali, šta se događa? /Snimak se završava/ |