Prva školska godina od 1969. godine bez Gadafija
Deca su uzvikivala slogane protiv Moamera Gadafija, a nastavnici kačili lutku u njegovom liku na prvi dan školske godine u glavnom gradu Libije bez odbeglog vođe.
U školskim hodnicima vladala je euforija mada su nastavnici priznali da još dosta treba učiniti da se promeni nastavni sistem u kome je glavni cilj bio obožavanje Gadafija protekle 42 godine koliko je on bio na vlasti.
On je govorio da je to največniji sistem vlasti na svetu, "Džamahirja", utopijska "vladavina masa" koja se u realnosti svodila na vladavinu Gadafija. Otvaranje škola spada u deo napora Prelaznog nacionalnog saveta, nekad rukovodstva pobunjenika i sada tela najbližeg vladi u ovoj zemlji, da se vrati osećanje normalnosti iako se borbe nastavljaju u tri južne i centralne oblasti koje su još verne Gadafiju.
Nisu sve škole u Tripoliju još otvorene i zvaničnici pozivaju na strpljenje, navodeći da će biti potrebno vreme da se obezbedi nova oprema posle više godina stroge kontrole Gadafijevog režima.
U osnovnoj školi Al-Faja dečaci su trčali po dvoristu sa crvenom, crnom i zelenom revolucionarnom zastavom koja je zamenila zastavu starog režima. Učenici, mnogo od kojih su nosili majice sa natpisima "Slobodna Libija" u istim bojama pevali su pobedničke pesme.
U tom istom dvorištu prošle godine deca bi se poređala da pevaju hvale Gadafiju na prvi dan školske godine. Deca su se radosno pozdravljala sa prijateljima koje nisu videli nedeljama zato što su mnoge porodice bile zatvorene u kućama pre nego što je Tripoli pao u ruke snaga protiv Gadafija 21. avgusta.
Škola sa oko 800 dece nalazi se na obodu kraja Fašlum u Tripoliju gde su bili neki od najžešćih sukoba izmedu Gadafijevih snaga i pobunjenika.
"Verujem da će nam Prelazno nacionalno veće dati nove knjige, kompjutere i trake", rekla je direktorka Mofida Hašnuš dok je trčala kroz školu da okači nove zastave i grli kolege.
"Moramo da pomognemo deci da zaborave Gadafijevu eru i počnu iznova".
Uramljene Gadafijeve slike nalaze se na podu okrenute prema zidu u njenoj kancelariji, čekaju da ih neko odnese.
