Potreban zajednički ministar finansija Evrozone
U savladavanju dužničke krize u Evropi kao i krize zajedničke valute - evra, Nemačka ima jednu od ključnih uloga, a Gerhard Šreder, nekadašnji nemački kancelar, smatra da je pouka evro-krize jasna - Evropi je potreban znatno viši stepen integracije, uključujući uvođenje funkcije zajedničkog ministra finansija i evropske ekonomske vlade.
"Svi će morati da odustanu od dela sopstvenog nacionalnog suvereniteta", izjavio je Šreder za nemački nedeljnik "Špigel". Prema njegovom mišljenju, više nema mesta za otezanje već je potrebno što pre krenuti u realizaciju projekta tzv. evropskog jezgra.
To je potrebno, smatra raniji kancelar, da bi Evropa bila u stanju da se nosi sa drugim velikim subjektima globalne politike, a to su, pre svih, Azija, pod vođstvom Kine, te SAD nakon što se oporave od krize.
Time Šreder ponovo aktivira ideju koja se pojavila još dok je on bio kancelar - ideju ne samo ekonomske već i političke integracije onog dela EU koji je na to spreman. U prvom redu to se odnosi na Nemačku i Francusku.
Ovom izjavom Gerhard Šreder, s jedne strane, ponavlja politički zahtev svoje Socijaldemokratske stranke, ali istovremeno daje podršku i jednom delu demohrišćanske unije sklonom daljem procesu političke integracije.
Tako je nedavno nemački ministar za rad Ursula fon den Lajen govorila o uspostavljanju Sjedinjenih Evropskih Država kao cilju kojem bi nemačka politika trebalo da teži.
A nemačka kancelarka Angela Merkel i njen francuski gost Nikola Sarkozi prilikom svog nedavnog susreta, pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje jedinstvene evropske privredne vlade.
Brojni posmatrači odavno tvrde da je projekt zajedničke valute evra bez jedinstvene finansijske, pre svega fiskalne politike samo polovičan i da na duge staze ne može da funkcioniše.
Šta sa Lisabonskim sporazumom?
Na jedan važan problem upozorava, međutim, šef Nemačkog udruženja sindikata (DGB) Mihael Zomer. On napominje da uspostavljanje zajedničke evropske ekonomske vlade nije predviđena dosadašnjim ugovorima EU, pre svega Lisabonskim sporazumom.
Zbog toga je dalji korak u tom pravcu moguć sam uz novo formulisanje Lisabonskog sporazuma, koga je potrebno onda iznova i potpisati - i to uz učešće svih zemalja EU.
Njegovo obrazloženje nije samo formalne prirode - evropska ekonomska vlada mora da ima jasnu demokratsku legitimaciju i kontrolu, naglašava nemački sindikalac. I on je uveren da ćemo jednog dana imati Sjedinjene Evropske Države, ali tek u nekoj neodređenoj budućnosti. |
Dok je ideja dalje evropske integracije u Francuskoj vrlo popularna, u Nemačkoj je ona do sada dočekivana uglavnom sa skepsom. Kao posledica dužničke krize kojoj se još ne nazire kraj, sada se, međutim, među nemačkim političarima i u javnosti sve više širi uverenje da je potrebna strukturalna promena evropske politike.
Prema rečima Gerharda Šredera, u toj zajedničkoj Evropi svoje mesto kao članica imaće i Turska, a Rusija će biti pridruženi član. Jedino tako je moguće obezbediti političku stabilnost i ekonomski napredak, smatra bivši kancelar.
