Muslmanima brane nošenje verskih simbola
Član upravnog odbora Bundesbanke Tilo Saracin, poznat po svojim nacionalističkim izjavama, pokrenuo je nedavno u Nemačkoj temu uvođenja zabrane nošenja muslimanskih marama u školama. Tu zabranu već je u delo sprovelo nekoliko zemalja, dok neke zemlje najavljuju takvu zabranu.
U intervjuu nemačkom listu „Bild“ Tilo Saracin je izjavio:“Ja sam protivnik nošenja marama u školama. One nisu religijski simboli nego politički“.
Pre Nemačke, druge zemlje su već imale ovakve rasprave. Državne škole u flamanskom delu Belgije, ove godine su zabranile nošenje muslimanskih marama i drugih verskih simbola. Uprkos protestima muslimanske zajednice, odluka Saveta za obrazovanje Flandrije je: od 1. septembra iduće godine, u 700 državnih škola flamanske zajednice u Belgiji, u kojima se predavanja održavaju na holandskom jeziku, biće zabranjeno nošenje muslimanskih marama.
Dve Škole u Antverpenu od 1. septembra već primenjuju nove propise o zabrani nošenja marama.
"Važno je da sve škole primenjuju nove propise i da svi učenici imaju jednake šanse, ali izbor škole ne treba da zavisi od toga da li je u njoj dozvoljeno nošenje marame ili nije" istakao je sekretar obrazovanja u Antverpenu Robert Vorhame.
Osim u Flandriji, o zabrani nošenja muslimanskih marama debatuje se i u frankofonskom delu Belgije, Valoniji i u dvojezičnom Briselu.
Francuska je do sada bila jedina evropska zemlja u kojoj je 2004. godine zabranjeno nošenje marame u javnim školama.
Zakon zabranjuje i nošenje jeverejske kapice i velikog hrišćanskog krsta, ali je prvenstveno zamišljen radi uklanjanja muslimanskih marama iz školskih klupa.
Debata o pravima muslimanskih žena da nose tradicionalnu odeću proširila se na celu Evropu. Nakon što je jedna profesorka suspendovana zbog nošenja hidžaba, vlasti u Velikoj Britaniji planiraju da, po ugledu na Francusku, zabrane nošenje odeće koja ukazuje na religijsku pripadnost.
Debatu je pokrenula izjava bivšeg šefa diplomatije Džeka Stoua da muslimanke koje nose marame otežavaju komunikaciju u društvu. Usledio je komentar premijera Tonija Blera, koji je marame nazvao "obeležjem separatizma“.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da marame i feredže predstavljaju smetnju u komunikaciji.
"Protivim se zakonima koji propisuju način odevanja, ali postoje pitanja zdravog razuma. Profesorka koja izađe pred studente potpuno prekrivenog lica ne čini razumnu stvar za naše društvo“, rekao je Barozo.
Posle zabrane gradnje minareta u Švjacarskoj, pitanje odevanja muslimanki je poslednje u nizu koje je zabrinulo Evropu, a vezano je za muslimanski populaciju.
