Bombaš iz Minska - genijalni hemičar
Šef beloruske države Aleksandar Lukašenko, naizgled rasterećen dilema o organizatorima i izvršiocima najtežeg terorističkog zločina u istoriji zemlje11. aprila ove godine, obratio se naciji informacijom da su atentatori zahvaljujući brzom dejstvu bezbednosnih službi identifikovani i uhapšeni.
Lukašenko nije tom prilikom saopštio njihova imena, ali je dodao da je na čelu zločinačke grupe stajao čovek koji je kao i njegov glavni saradnik bio genijalni poznavalac hemijske nauke.
On je, međutim, prema rečima Lukašenka, svoju do sada "neotkrivenu genijalnost" isprobao na najgori mogući način ubijajući nedužne ljude uveren da će se nakon atentata o njemu govoriti kao velikom novootkrivenom beloruskom naučnom stvaraocu.
Glavni bombaš je, kako se ispostavilo, radnik, bravarski zanatlija, a takav nivo i vrstu obrazovanja imao je i njegov prvi saradnik u ovom paklenom poslu.
Ko su oni imenom i prezimenom, beloruski istražitelji su u interesu istrage imali nameru objaviti tek kada se istražni postupak završi. Međutim, do tih informacija novinari su već došli iz "poverljivih izvora" bliskih policiji ne čekajuči zvanično saopštenje.
Otkriven identitet
Ruski novinari saznali su, i objavili, da su glavni okrivljeni dvojica 25-godišnjih bravara iz beloruskog mestanca Vitebska - Dimitrij Kanavalav i Vlada
Kovaljovod koji je, kako se pretpostavlja, prvo pomenuti bio šef projekta.
Uz njih je ovih dana na iscrpljujućem isleđenju verovatno "treći čovek" ovog monstruoznog poduhvata čije je prezime Mjadzvedzdev?
Oni su, prema prvim nalazima istrage koji su procurili u javnost, eksploziv proizveli u rodnom mestu Vitebsku i to u višespratnici građenoj od montažnih betonskih elemenata koje zbog togau istočnoevropskom prostoru pežorativno zovu "panelaci".
U Minsk su se zajednički preselili nekoliko meseci pre atentata, izvršenog 11. aprila ove godine, da bi mogli lakše da ispituju teren.
Loša strana ove novinarske incijativnosti pokazala se iste večeri kada je identitet okrivljenih, bez dozvole zvaničnika, obelodanjen.
Naime prozore iza kojih se kuvao smrtonosni eksploziv i na kuće rođaka atentatora obrušila se kanonada kamenja uz pretnju da će svi srodnici Kanavaleva i Kovaljeva biti linčovani. Policija je morala akcijom specijalaca da zaštiti nedužne ljude i da ih preseli na sigurno mesto.
Neuspeh pa veliki uspeh KGB
Belorusija je, kao i mnogi u svetu, zadivljena brzinom kojom su identifikovani napadači, što u borbi protiv terorizma retko postižu najiskusniji i najbolje opremljeni svetski policijski i prirotehnički eksperti.
U osnovi uspeha su dobrim delom dobro raspoređene bezbednosne kamere u veoma prometnoj metro-stanici "Oktobarskaja" koje su, iako prilično mutno, zabeležile trenutak kada tvorac snažnog eksploziva svoje konstruktivno delo u tašni ostavlja pod klupu na jednom od staničnih perona.
Najpre je uhapšen prvi saradnik glavnog konstruktora, posle njega devojka kreatora bombe, nakon čega su operativci KGB krenuli na glavnog projektanta u jednoj od drugorazrednih krčmi prestonice.
Bio je potpuno pijan, izvinjavajući se patroli specijalaca što ne može da stoji na vlastitim nogama, jer je celu noć slavio svoj "konstruktorski" uspeh!
Na saslušanju su istražitelje čekala brojna iznenađenja. Uhapšeni je odmah priznao da je on napravio "Oktobarskuju" bombu, i svojeručno je postavio pod klupu na peronu, što se moglo i očekivati s obirom da se već prilikom hapšenja hvalisao svojim nedelom.
Međutim, kada su ga upitali da li možda zna nekoga iz grupe koja je jula 2008. godine postavila na sličan način izrađenu paklenu napravu na rok kocertu, kada je teško povređeno više desetina mladih ljudi, šokirani islednici čuli su malo očekivani brzi odgovor:
"Pa to sam bio ja. Zaista ja" - rekao je iznenađenim istražiteljimao, čigledno razočaran što eksperti nisu odmah prepoznali njegov pakleni "rukopis".
"I još nešto vam želim reći: Ja sam bio taj koji je 2005. godine zajedno sa prijateljima proizveo i aktivirao bombu u mestu Vitebsk. Znate to je mesto u kojem sam rođen i dugo sam u njemu živeo" - dodao je sada već manje zaprepaštenim KGB-ovcima koji su godinama razbijali glavu kako bi pronašli organizatore i izvršioce svih ovih zločina.
Za jednu noć, pre svega zahvaljujući patološkom profilu saslušavanog, uspeli su dosegnuti ono što im nije polazilo za rukom u dužem vremenskom nizu.
Za taj atentat u Vitebsku KGB-eovci su pre nekoliko godina optužili izvesnu braću Juračkove, uz hvalisanje u medijima da su ih odmah posle eksplozije pročitali i uhapsili.
Nakon polugodišnjeg zatvora Juračkovi su, zbog nedostatka dokaza pušteni na slobodu, ali je sumnja ostala sve do tragičnog aprilskog događaja u metrou nedaleko od predsedničke palate.
Pesimisti zbog toga upozoravaju da bi se i ovaj put moglo dogoditi nešto slično, iako je na mestu tragedije, i na mestu proizvodnje u staništu osumnjičenih, pronađeno više nego dovoljno DNK tragova i rezervnih materijala od kojih je bomba izrađena.
Čarobnjak
Bombaš je impresionirao istražitelje i veštake, među kojima su bili eksperti za terorizam načinom na koji je tehnološki besprekorno radio na konstrukciji bombe koja je što se retko dešavana jednom mestu "jednim udarcem" ubila 13 i teško i lakše ranila preko 200 ljudi!
Istražna ekipa je konstatovala da metro-bombaš poznaje hemijsku nauku na nivou priznatih naučnika, ali da mu je preostalo znanje i logiciranje osetno ispod srednjoškolskog nivoa.
|
Ipak hapšenja opozicionara
|
Bio je veoma jednostran, što se može videti i iz njegovih školskih svedočanstava. U njima se ređaju jedva prolazne ili neprolazne ocene iz svih predmeta sve dok se ne dođe do ocene iz hemije koja je redovno glasila- odličan!
To su u policijskim prostorima potvrdili njegovi učitellji od kojih je samo nastavnik hemije imao za njega pohvali - ne malu.
Napadač je priznao da je dan pre atentata, 10. aprila, u metrou imao poslednji „trening“ neku vrstu generalne probe zajedno sa svojim pomoćnicima nakon čega je bio siguran da će svi zajedno uspeti.
Eksperti za terorizam kažu da će "genijalni beloruski hemičar", svršeni bravarski majstor ,koji je konstruisao do sada neviđenu i nigde neupotrebljenu vrstu bombe - ući u istoriju svetskog terorizma.
Očigledno bolestan um, patološki slučaj koji je po svaku cenu želeo da izađe iz anonimnosti, što se vidi i iz njegovog „brzometnog“ priznanja, zapošljavaće narednih meseci i godina ne samo pirotehničke eksperte, već i vodeće beloruske ni strane psihijatre.
