Obmanom do podrške Kosovu

Premijeru Kosova Hašimu Tačiju zabranjen ulazak na švajcarsku teritoriju izvesno vreme, a ministrka spoljnih poslova Švajcarske Mišlen Kalmi Rej nije o tome obavestila poslanike i senatore kada je od njih tražila podršku za priznavanje Kosova.

Lobirala za otimanje srpske pokrajine: Mišel Kalmi Rej

Ovako bi moglo da se rezimira izveštavanje svih švajcarskih medija juče povodom teksta iz uglednog "Noje Ciriher cajtunga".

Ministarka spoljnih poslova koja još nije uspela sasvim da se oporavi od kritika zbog grešaka počinjenih prilikom afere Gadafi i zatvorenih Švajcaraca u Libiji kada se pokazala zapanjujuće neukom u svom poslu, a već joj preti nova afera: lobiranje za nezavisnost Kosova koje je išlo do te mere da su se mnogi, pitali da li je Švajcarska i dalje neutralna zemlja.

Kalmi Rej pozvana je na sastanak spoljnopolitičkih odbora Senata i Parlamenta 10. i 11. januara gde će morati da položi račune. Šta se desilo. Da li Dik Marti izvestilac Parlamentarne Skupštien saveta Evrope i senator iz kantona Tićino govori istinu kada kaže da je Hašim Tači jedno vreme bio pod zabranom ulaska na švajcarsku teritoriju? Federalna kancelarija za migracije odbila je da odgovori na pitanje iz istih razloga, ali je ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo švajcarskoj agenciji ATS da je Tačijev zahtev za švajcarsku vizu odbijen 2002. godine.

- Već u to vreme Hašim Tači bio je poznat kao politička ličnost koaj se zalaže za nezavisnost (Kosova). Zbog toga je bio tražen od strane jedne druge države. U tom kontekstu Švajcarska je odlučila da 2002. godine odbije njegov zahtev za vizu.
Švajcarski mediji komentarišu da su imigracione vlasti donele ovu odluku jer ga je u to vreme država Srbija tražila preko poternice zbog počinjenih zločina.

- Bilo je poznato da su u vreme kada smo priznali Kosovo postojale procedure i optužbe protiv brojnih "kosovarskih komandanata" - izjavio je Geri Miler, predsednik odbora za spoljne poslove federalnog parlamenta početkom 2008. godine u vreme proglašenja nezavisnosti. U to vreme predsednik spoljnopolitičkog odbora u senatu bio je upravo Dik Marti. I Geler i Marti bili su protiv priznavanja Kosova odmah posle samoproglašenja nezavisnost tvrdeći da treba sačekati.

Kalmi Rej je međutim aktivno lobirajući od poslanika do poslanika izdejstvovala podršku priznavanju sa jednim glasom razlike u senatskoj komisiji. Sada će morati da ubedi iste poslanike i senatore da ništa nije znala o Tačijevim kriminalnim aktivnostima vezanim za trgovinu drogom i organima uprkos činjenici da su zapadne obaveštajne službe o tome čitavu deceniju imale nedvosmislene informacije.