Zeman govori što Srbija ne sme
Dok Priština nastavlja sa svojim planom pravljenja vojske Kosova, a Beograd se mlako protivi i uzdržava da jasno oceni karakter budućih oružanih snaga, iz Češke stiže neočekivana podrška srpskoj strani. Predsednik ove zemlje Miloš Zeman, koji je upravo završio posetu Beogradu, ocenio je da bi stvaranje oružanih snaga Kosova bilo u stvari samo ponovno naoružavanje Oslobodilačke vojske Kosova odgovorne za terorističke akcije.
- Budući da je OVK u vreme rata u Jugoslaviji izvršila čitav niz terorističkih akcija, plašim se da samostalna kosovska armije ne bi bila ništa drugo nego naoružani OVK - istakao je Zeman i dodao da je sastavni deo mirovnih sporazuma bilo i raspuštanje OVK, koju sada nameravaju da obnove.
Miloš Zeman je uz to rekao da je Kosovo, koje niz zemalja nije priznalo, blago rečeno, veoma čudna država sa jakim uticajem narko-mafija.
Vulin: Provokacija Prištine!Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin kaže da je osnivanje kosovske vojske potpuno neprihvatljivo, a najava njenog osnivanja - čista politička provokacija. |
- Sumnja se i da je OVK trgovala ljudskim organima, a na te optužbe koje su se pojavile u međunarodnoj javnosti 2008. godine upozorio je i izveštaj Saveta Evrope 2010. godine - podsetio je češki predsednik.
Odlazeća vlada Srbije ranije je ocenila da bi formiranje vojske Kosova predstavljalo kršenje još uvek važeće Rezolucije 1244 i podvukla da jedina oružana sila na Kosovu može biti Kfor. Najavljena je i rasprava u UN i Briselu, ali prištinske vlasti na to se ne osvrću i na brzu ruku u parlamentu pokušavaju da proguraju odluku o formiranju vojske. Poslednja prepreka tom naumu su glasovi 13 Srba, bez kojih neće biti moguće doneti odluku.
I pored toga vlada u Prištini juče je uvrstila u dnevni red parlamenta temu usvajanja amandmana na Ustav, kojima bi se postojeće bezbednosne snage transformisale u oružane snage Kosova (OSK). Premijer Ivica Dačić je ranije rekao da to nije deo Briselskog sporazuma.
- Oni su to najavljivali, ali mi smo tražili garancije od NATO-a i Kfora da, ukoliko se nekada formira ta vojska, ne sme da dolazi na sever Kosova bez odobrenja Kfora - rekao je on.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenjuje da izjave poput češkog predsednika ne menjaju mnogo stvar, odnosno "one bi mogle menjati samo kada bi Srbija bila spremna da takve primere podrške iskoristi za neku svoju odlučniju akciju koja bi uključivala i pretnju prestankom primene Briselskog sporazuma".
Borba oko severaMeđu albanskim poslanicima tema oko vojske Kosova je potpuno drugačija. Njih zanima da li će i kada moći na sever. Fatmir Dželili, član skupštinskog odbora za bezbednost Tačijeve PDK, smatra će te snage moći da deluju na severu Kosova tek za osam do 10 godina, a do tada bi sa Kfora na njih bila preneta ovlašćenja u oblasti bezbednosti. |
- Plašim se da srpska vlast, ovakva kakva jeste, ne može bog zna šta da učini povodom najava o stvaranju vojske Kosova, kao što ništa nije učinila ni u prethodnom periodu kada je OVK postepeno prelazila metamorfozu od terorističkih bandi do još malo pa zvanične vojske države - kaže Vukadinović.
On dodaje da je "sve te faze Srbija ili mirno posmatrala, ili nešto nemušto reagovala".
Krstimir Pantić iz Srpske napredne stranke ocenjuje da ovakvi potezi Prištine samo podižu tenzije i prete da ugroze Briselski sporazum.
- O vojsci Kosova se nije pričalo u Briselu niti to stoji u Rezoluciji 1244. Albanci su uvek zbog sopstvene javnosti i sticanja određenih političkih poena pribegavali jednostranim potezima, kao što je i ta namera da KSB preraste u vojsku. Međunarodna zajednica ima odgovornost i sada su Kfor i SP EU na Kosovu pred velikim ispitom. Da li će ćutati kao što su to uradili 2008. godine kada je proglašena nezavisnost ili će iskoristiti svoja ovlašćenja i sprečiti kršenje međunarodnog prava, zavisi od njihove procene šta će doneti manju štetu njihovim misijama. Srbi svakako ne mogu da budu mirni i ne gledaju sa odobravanjem na najave iz Prištine - kaže Pantić za "Vesti".
Srbija diže ruke od Kosova- Sada kada se Srbija povlači i realno diže ruke od Kosova zarad evrointegracija, pa čak i od severa Kosova (gde je doslovno do juče imala i vršila svoje državne funkcije), ne može ništa ili može vrlo malo učiniti po pitanju formiranja kosovske vojske. Tako da čak ni izjave poput češkog predsednika ili nekih drugih ne menjaju mnogo stvar. Mogle bi menjati samo kada bi Srbija bila spremna da takve primere podrške iskoristi za svoju odlučniju akciju koja bi uključivala i pretnju prestankom primene Briselskog sporazuma. Ali, vrlo je jasno da Beograd za to nema hrabrosti ni snage. Tako da mislim da od toga neće biti ništa - kaže Đorđe Vukadinović. |
Ključ u rukama srpskih poslanika
Vlada Kosova je početkom marta usvojila i prosledila parlamentu predlog o osnivanju oružanih snaga Kosova, sa zadatkom da, kako je najavljeno, zaštite teritorijalni integritet, uključujući i sever Kosova.
Da bi se to realizovalo, potrebno je promeniti Ustav, a za promenu tog akta potrebna je dvotrećinska većina u kosovskom parlamentu sastavljenom od 120 poslanika, kao i dve trećine glasova poslanika iz nealbanskih zajednica.
Pod oružjem 5.000 ljudiKosovska vlada je usvojila i predlog kojim bi postojeće Bezbednosne snage Kosova bile transformisane u oružane snage, kao i da Ministarstvo bezbednosnih snaga promeni ime u ministarstvo odbrane. Kosovski premijer Hašim Tači je najavio tada da bi u sastavu tih oružanih snaga bilo oko 5.000 aktivnih vojnika i oko 3.000 u rezervi. |
Srpski poslanici u skupštini Kosova su protiv najavljene ustavne promene koju je zatražila Vlada Kosova, o izmeni bezbednosnih u oružane snage Kosova.
- Povodom toga svi srpski poslanici (njih 13) izjasnili su se protiv predloga o osnivanju oružanih snaga Kosova. Takva promena ne može da se usvoji bez srpskih glasova u kosovskom parlamentu. Za sada nema pritisaka na nas da se to usvoji, a sigurno je da možemo da očekujemo takve pokušaje, kada dođe vreme za glasanje o tim amandmanima - kaže Saša Milosavljević, šef poslaničkog kluba Samostalne liberalne stranke.
