U ruševinama desetine škola
Do pre samo pola veka, u selima u staroplaninskom regionu radilo je na desetine osnovnih škola. Danas mogu da se izbroje na prste jedne ruke, a nekada reprezentativna zdanja rađena po tipskim nacrtima beogradskih arhitekata prepuštena su zubu vremena. O toj vrednoj imovini niko ne brine, pa je većina toliko oštećena da je samo pitanje vremena kada će početi da se ruši.
- Otkako je pre nekoliko godina jak grad polomio crepove, škola je počela da prokišnjava - priča sa setom Brane Živković iz sela Drvnik pokazujući na najveću zgradu u selu gde je svojevremeno i sam sricao prva slova.
- Ubrzo je pao plafon, vetrovi i oluje polomili su stakla prozora, digao se patos i voda prodire sve do podruma. U učionice više ne sme da se uđe jer je pod toliko oštećen da preti opasnost da se uruši.
Zgrada je zbog toga zaključana da se ne bi dogodila nesreća, a samo jedan deo uzeli su članovi lovačkog udruženja iz Knjaževca i renovirali, pa "liči na nešto".
Ostatak zgrade odaje tužan utisak jer su pali i oluci pa se kiša i voda od velikih snegova koji padaju u ovom planinskom selu sliva niz zidove.
Malter je odavno otpao, a cigla zbog vlage istrulila, pa bi uskoro mogli da padnu i zidovi.
Slična je sudbina i škole u par kilometara udaljenom Pričevcu. Vetar leluja razbijene prozore jer su pojedini neodgovorni meštani poskidali stakla sa okana.
Olajisani pod se iskrivio i daske su se podigle od vlage. Sa zidova otpada malter, a kroz polusrušenu tavanicu se nazire nebo jer je krov odavno istrulio i pola crepova je polomljeno.
- Tuga da te "izede" kad ovoj vidiš - vajka se meštanin Todor Stojanović, nekadašnji učenik ove škole.
- Ovde je nekada "sve vrvelo od decu". Sad nema ni jedno, a škola se ruši. Koj će da ju popravi, u selo ostali sve starci.
Vlasništvo države
|
Nešto niže ka Knjaževcu, u selu Žukovac koje je svojevremeno bilo i opštinsko mesto ovog regiona, na kapiji nekada velike i lepe škole katanac.
Okolo, nigde žive duše, trava ne pokošena, vidi se da ovde dugo niko nije kročio nogom. Do pre nekoliko godina tu su bile smeštene izbeglice iz Bosne i Hrvatske, a kada su oni otišli, zdanje je potpuno napušteno i zapušteno.
U još gorem stanju je škola u prigradskom selu Trgovište koja je svojevremeno imala nekoliko stotina đaka. Kapija je razvaljena, a u dvorištu polomljeni koševi i stative za rukomet. Vrata su zamandaljena, a povremeno se koristi samo deo prostorija. Natpis "Otkupno mesto" ukazuje da se ovde predaju višnje i drugo voće.
Na pitanje ko se brine o zgradi škole za koju se vidi da je tipska i solidno građena, u mesnoj zajednici samo sležu ramenima i upućuju nas u opštinu. I tamo, međutim, "šalju dalje" od još jedne naše bruke.
U neformalnom razgovoru, u opštini priznaju da je prava grehota što su stare škole, od kojih su neke još u dobrom stanju, nedopustivo zapuštene. Pojedine bi mogle da se renoviraju i pretvore u ferijalne domove, odmarališta za nastavnike ili da se koriste za druge namene.
Ali, sve to košta, a budžeti su tanki. Drugim rečima, sudbina starih škola kao da je zapečaćena i one će ostati samo uspomena u sećanju njihovih sve malobrojnijih nekadašnjih đaka.
Zahtev do premijera
U njegovoj pravnoj službi nastala je mala pometnja kada smo postavili to pitanje, jer kažu da nisu imali takve "slučajeve". Uz molbu da im se dozvoli par dana za analizu propisa, dobili smo odgovor da zainteresovana stranka mora da se obrati ni manje ni više nego Vladi Srbije sa zahtevom za otkup zdanja stare škole, jer je to državna imovina. |