Ivanović: SPC radi po diktatu EU
Zvanični Beograd i vrh SPC moraju da odrade domaći zadatak dobijen od Evropske unije, a to je da se oslabe srpske institucije na KIM i da se Srbi integrišu u šiptarske institucije i zato im ne odgovara vladika Artemije, rekao je za "Vesti-online“ lider Srpskog nacionalnog veća za severni Kosmet Milan Ivanović.
|
Velika igra je u pitanju
Ćutanje ostalih episkopa Srpske pravoslavne crkve i njihovo ne oglašavanje u javnosti povodom najnovijih sinodskih sankcija prema Artemiju, Ivanović tumači strahom.
"Ostale vladike ćute. Velika igra je u pitanju. Zaplašeni su najverovatnije pa se klone potencijalnih problema i gledaju samo svoja posla", smatra on. |
"Isto onoliko koliko Beograd svojim nečinjenjem sabotira povratak prognanih Srba i pušta ’niz vodu’ Kosovo i Metohiju, isto toliko i Sinod a i veći deo Sabora ne želi povratak vladike i monaštva. Zvanični Beograd i vrh SPC moraju da odrade domaći zadatak dobijen od Evropske unije, a to je da se oslabe srpske institucije na KiM i da se Srbi integrišu u šiptarske institucije. Zato im nikako ne odgovara vladika Artemije jer je on više od 15 godina u veoma teškim vremenima stajao na čelu narodnog fronta za očuvanje srpskog KiM i ostanak Srba na svojim ognjištima“, navodi Ivanović.
Samo dan nakon što je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve privremeno zabranio sveštenodejstvo umirovljenom episkopu raško-prizrenskom, vladiku Artemija su u manastiru Šišatovac posetili Milan Ivanović, potpredsednik Skupštine zajednice srpskih opština na Kosmetu Marko Jakšić, lider Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Dragan Velić i Vladimir Rakić iz Društva sveslovenskog prijateljstva iz Kosovske Mitrovice.
"Čim smo saznali da se progon vladike Artemija nastavlja, pošli smo da ga obiđemo i izrazimo mu podršku na golgotskom putu. Strašno je to što mu se, ni krivom ni dužnom, dešava u 75. godini života i posle pola veka od monašenja. Ako je za utehu, narod i sveštenstvo ga nisu napustili. Videli smo juče u manastiru oko 200 ljudi iz raznih krajeva centralne Srbije, kao i prognanike sa Kosova i Metohije, iako vladika Artemije nije služio liturgiju već iguman Šišatovca. Zaista je bilo dirljivo videti sav taj narod“, rekao je Ivanović.
Naš sagovornik napominje da im se vladika Artemije nije požalio ni na šta i da su se uverili da „on sa monaškom smirenošću podnosi sve što ga snalazi počev od februara kada je sklonjen sa episkopskog trona, te preko praktičnog proterivanja iz Eparhije raško-prizrenske, pa sve do ovih najnovijih sinodskih kaznenih mera“.
|
Šta Artemiju donosi monaški jubilej?
Vladika Artemije se, kako podsećaju njegovi prijatelji, zamonašio na Aranđelovdan (21. novembra) 1960. godine i na taj praznik trebalo bi da ove godine proslavi 50 godina monašenja. Budući da se, prema nezvaničnim najavama, zasedanje najvišeg zakonodavnog tela SPC, Svetog arhijerejskog sabora, očekuje 17. novembra, neizvesno je, smatraju u vladičinom okruženju, šta će on dočekati na taj veliki jubilej, pošto bi Sabor trebalo da donese konačan sud po pitanju aktuelne sinodske odluke o privremenoj zabrani sveštenodejstva umirovljenom episkopu raško-prizrenskom. |
"Očigledno je da se pritisci na dobrodušnog vladiku Artemija nastavljaju i da je namera da se on izvede pred crkveni sud. Ima naznaka da bi neki želeli da ga vide i na optuženičkoj klupi građanskog suda, a sve s ciljem da ga sklone što dalje od srpskog naroda. Posebno onog sa Kosmeta i Metohije koji u najvećem broju nije prežalio njegov prinudni odlazak, kao što nije prežalio ni zabranu da on dođe među svoju doskorašnju pastvu“, kaže Ivanović.
