Istorija izbeglištva (17): Nezainteresovani Milošević
Kabinet predsednika Republike Slobodana Miloševića bio je imun na celokupnu problematiku izbeglica. Nikada nije tražio nikakve informacije o stanju prognanih na teritoriji Srbije, niti se raspitivao o načinu njihovog zbrinjavanja i prihvata, piše Dobrica Vulović u knjizi "Srbija, zemlja izbeglica" .
Navodi i da je Milošević verovatno dobijao informacije od nekih drugih službi, jer ne veruje da nije bio upoznat sa tim gorućim problemom u Srbiji. U to vreme, predsednika su posećivale razne međunarodne organizacije, koje su se bavile problematikom izbeglica. Prilikom svake posete, Sadako Ogata se susrela sa predsednikom Miloševićem.
Susret na Belom dvoru
- O sadržaju tih poseta nismo obaveštavani, izuzev jednom kada je Sadako Ogata, izlazeći ispred zgrade predsedništva, javno rekla da će se konačno otvoriti kancelarija u Prištini. To je očito bio epilog pregovora sa Miloševićem. Moj prvi susret sa predsednikom bio je na sednici Vlade Srbije. Tema je bila izrada strategijskih dokumenata vlade za narednu godinu. Uspeo sam kratko da konstatujem da se u izradi svih strategija mora poći od činjenice da u Srbiji boravi nekoliko stotina hiljada izbeglica, i činjenice da im je potrebno obezbediti uslove za preživljavanje. Tačnije, uslove za život, a to je iziskivalo velike troškove i aktivnosti države. Želeo sam da kažem još nešto, ali me je Radoman Božović, predsednik vlade prekinuo i prešao na drugu temu. Nije bilo nikakvog komentara, osim što je nakon desetak dana Ministarstvo finansija obezbedilo pozamašan kontingent namirnica iz republičkih robnih rezervi. Mislim da je rezultat te moje izgovorene polurečenice sa ciničnim akcentom pomogao da se odobre sredstva iz rezervi. O strategiji se nije govorilo, i dalje je vladalo mišljenje da će se izbeglice vratiti u svoja prebivališta. Na tome su posebno insistirali predstavnici Republike Srpske. Međutim, u tim uslovima njihov organizovani povratak nije bio moguće realizovati.
Drugi, poslednji susret sa Miloševićem bio je u Belom dvoru kada je primio delegaciju Patriotskog saveza. To je bilo pred poslednje izbore u kojima je izgubio mandat.
Na udaru laži
Tada nije bilo predviđeno da izuzev predsednika prof. dr Ilije Vukovića i akademika Mihaila Markovića iko od članova delegacije govori. Đavo mi nije dao mira, pa sam se posle Miloševićevog govora javio i rekao da će izbeglice na predstojećim izborima imati značajnu ulogu, i da bi bilo korisno da se i njima obrati, navodi Vulović.
- Osetio sam da mu nije bila prijatna ta moja upadica. Uzdržanost je ispoljio i prilikom rastanka i uobičajene zajedničke fotografije. Ta slika je bila glavni argument tek petooktobarskim ljudima da pokušaju da me smene sa mesta direktora firme koju sam tada vodio. Umnožavali su sliku, potpisivali, dodavali tekstove i lepili po kancelarijama i iznad štamparskih mašina. Stvorena je takva ikonografija da sam samoinicijativno podneo ostavku, ne čekajući da me izbace iz kabineta, odnosno da me dokrajče svojim imaginacijama i lažima. Prethodno sam informisao predsednika vlade Zorana
Đinđića, koji me je upitao: "Šta čekate?" I tako sam završio još jednu etapu svog života na neslavan način. Ali ne samo ja. Preduzeće u kom sam ostavio iznos sredstava u vrednosti od 12 bruto ličnih dohodaka i ogromne količine repromaterijala počelo urušavati nakon nekoliko meseci. Danas u tom preduzeću ne postoji nijedan radnik koji se bavi grafičkom strukom, svi su dobili otkaz ili su uzeli otpremninu. To preduzeće je bilo jedno od vodećih u grafičkoj industriji Srbije. Nažalost, nisam mogao ništa da učinim da povratim ugled i sposobnost preduzeća da se izbori sa novonastalom situacijom. Neki su se obogatili rasklapajući delove mašina, koje su skladištili u novoizgrađene objekte u okolini Beograda. Snašli su se onako kako ja nisam umeo, hteo ili želeo.
Laičko izlaganje
- Miloševićevo izlaganje je bilo u značajnoj meri kontradiktorno i može se reći laičko. Govorio je o tome da će nakon bombardovanja, uprkos svemu što se dogodilo Srbiji, sve biti drugačije, ali u boljem smislu, da će se pokrenuti građevinska industrija, fabrike nameštaja, bele tehnike... Taj naivni pristup me je, na izvestan način, povukao da kažem da se bez strategije države na obnovi infrastrukture ne može učiniti neki ozbiljniji pomak, jer je stanje katastrofalno. On je dodao da je već započeta obnova zemlje, obnova mostova, puteva i ozbiljnih infrastrukturnih objekata - navodi Vulović.
Potresena Sadako Ogata
Sadako Ogata, tadašnji visoki komesar UNHCR za izbeglice, prilikom posete prognanima u Sremskoj Mitrovici zadržavala se kod svake grupe, pokušavajući da im pruži reči utehe u beznađu koje ih je snašlo. Njenoj pažnji nije promakla nijedna sitnica. U jednom delu sale sedela je grupa uznemirenih žena. Prišla im je i malo duže se zadržala u razgovoru sa njima. One su je obavestile da je prethodne noći policija mobilisala njihove muževe i vratila ih na ratište. Bili smo zatečeni tim saznanjem. Nismo mogli ni da pretpostavimo da je neko uoči posete tako visokog predstavnika Ujedinjenih nacija mogao postupiti toliko neprofesionalno.
Poseta je nastavljena obilaskom porodica koje su prihvatile i zbrinule izbeglice. U jednoj od njih bilo ih je 24, od dece do staraca. Bila je potresena slikom koju je videla. Konstatovala je da se mora voditi računa i o porodicama koje su primile izbeglice. Komesarijat je već bio pokrenuo inicijative za pomoć takvim porodicama.
