Krvavih ruku u zavičaj
Pomno pratimo događaje u Siriji, slom Islamske države i kretanje džihadista poreklom iz Sandžaka. Očekujemo da će se u Srbiju vratiti tridesetak ekstremista i isto toliko žena i dece, na Kosovo 300, a u Bosnu bar 700, kaže za "Vesti" srpski bezbednjak koji poslednjih godina pokriva sandžačke vehabije i prati njihove kontakte i odlaske na sirijsko ratište.
- Doneće nam puno nevolja i opasnosti, jer je većina njih ispranog mozga i okrvavljenih ruku, neki su u Siriji postali komandanti velikih jedinica, a neki pravi monstrumi. Sve za koje znamo da su ratovali čim kroče u Srbiju čeka hapšenje, suđenje i zatvor. Oni koji ne završe u zatvoru biće pod svakodnevnim nadzorom, jer su ti ljudi, čak i neke od njihovih žena-ratnika, spremni na sve - dodaje naš izvor.
On naglašava da preživeli džihadisti u Siriji beže preko granice u Tursku ili se predaju Amerikancima, što im je mnogo bolje, jer ako padnu u ruke Asadove vojske ili Kurda, obično ih čeka metak.
Prema nezvaničnim informacijama u Tursku su uspeli da se prebace Abid Podbićanin (Ebu Safija), jedan od komandanata ID i njegova desna ruka Rejhan Plojović koji je nedavno, nakon što mu je bomba ubila suprugu i četvoro dece, teško povređen. Oni su u Srbiji u odsustvu osuđeni na po 11 godina zatvora, ali presuda još nije pravosnažna.
Cilj im je da se, makar i ilegalno, dokopaju Novog Pazara ili Maoče i da u Novom Pazaru obnove rad Furkana, mesdžida (mesta za klanjanje) u kome su regrutovani skoro svi džihad-ratnici u Siriji. Zvanično, Furkan nikad nije zatvoren, a pošto je prva postava pobegla u Siriju, a druga je u zatvoru u Beogradu (Sead Plojović, Tefik Mujović, Izudin Crnovršanin...) ovom opasnom organizacijom sada rukovode neki "novi klinci", predozirani verom i opsednuti vehabizmom i džihadom, zbog straha od policije okupljaju se i klanjaju u privatnim kućama.
Za Podbićanina se više puta čulo da je poginuo, čak je i vehabijski sajt Glas umeta dva puta oplakivao njegovu smrt, međutim, kasnije se pojavljivao, poslednji put je viđen 2015. na jednom video-snimku, pretio je tada mnogima u Sandžaku i BiH...
- Očekujemo da će se Podbićanin, pod drugim imenom, najpre vratiti na Kosovo, gde je uporište džihadista mnogo jače nego u Sandžaku i gde Kfor i Euleks nisu u stanju da ih kompletno prate i da će u Sandžak ući ilegalno, alternativnim putevima. U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu imaju mnogo istomišljenika koji će mu pomoći u skrivanju i delovanju - kaže ovaj bezbednjak i nada se da Podbićanin i družina, koliko god bili radikalni, ipak neće smeti da se "preko brda" vrate u Srbiju i bilo šta preduzimaju.
Beč kao glavni cilj
- Videćemo kojim će se intenzitetom vraćati i da li će možda otići u neke druge zemlje, Bosna im je primamljivija, neki od njih, kako smo obavešteni, briju brade i sa lažnim pasošima stižu u zemlje Evropske unije. Posebno im je interesantan Beč gde sa velikim novcem, poreklom iz Saudijske Arabije, deluju Nedžad Balkan, Adem Demirović, Mirsad Omerović i druge vehabijske glavešine rodom iz Tutina - priča izvor "Vesti".
- Ne treba im uopšte dozvoliti da se vrate u Srbiju. Država će grdno pogrešiti ako im dozvoli povratak. Prvu kriznu situaciju iskoristiće da, pogotovu sada kada imaju veliko ratno iskustvo, uzmu oružje i upere ga protiv države i svakoga ko ne misli kao oni. Od kako su ti ljudi u Siriji, u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu se mnogo lakše diše, jedno vreme svima su uterivali strah u kosti - kaže profesor iz Novog Pazara koji se takođe bavi fenomenom verskog ekstremizma.
Nišanili Beograd i Novi Pazar
"Deset šehidskih akcija i Sandžak je oslobođen, a još 15 i Beograd je pokoren, a onda i Rim... Deset metaka za slobodu Sandžaka, devet za izdajnike, a jedan za okupatore... U životu je jedna smrt, pa neka bude šehidska akcija... Sklopiš oči i stisneš dugme, otvoriš oči i vidiš sebe u dženetu..."
Ovo su samo neke od objava čelnika Furkana na njihovim Fejsbuk profilima. Jedna grupa, bliska Furkanu, koja je takođe uhapšena, imala je i eksploziv, čak i planove za rušenje Novog Pazara, Kalemegdana i vodovoda u Beogradu.
Podbićanina čuva tajna služba?
Pre nego što se otisnuo u vehabijske vode Abid Podbićanin je, nakon što je završio islamski fakultet u Saudijskoj Arabiji, bio imam u Velikoj Župi kod Prijepolja, a potom i veroučitelj u nekoliko sela ove opštine.
Neki ekstremni muslimani u Sandžaku tvrde da će se on sigurno izvući, jer navodno radi za neke moćne službe koje su i proturale lažne vesti o njegovoj smrti. Podbićanin je u Siriju odveo ženu i decu, a tamo se oženio još jednom džihadistkinjom iz Makedonije sa kojom takođe ima decu.
Razumljiv strah Evrope
Vodeće zemlje EU odbile su predlog američkog predsednika Donalda Trampa da evropski saveznici prime nazad više od 800 boraca Islamske države zarobljenih u Siriji i izvedu ih pred sud.
Za Dževada Galijaševića, stručnjaka iz oblasti bezbednosti, to je potpuno logična reakcija evropskih lidera kako bi zaštitili svoje građane od realne opasnosti.
- Evropa neće na svom tlu ne samo pripadnike Nusra fronta, Al Kaide, već ni američke vojnike, a SAD upravo to traže od njih. Velika Britanija je čak donela i zakon po kome je zabranjen povratak svakome ko je bio član neke terorističke organizacije. Sve druge zemlje EU su svesne da je u tim sudskim procesima koje im Amerikanci velikodušno ustupaju zapravo veoma teško dokazati pojedinačne ratne zločine. Po okončanju tih suđenja ti ljudi će ostati, a da će i dalje biti nepoznanica da li je reč o običnim vojnicima, nekadašnjim starešinama ili ljudima koji su se pripremali za terorističke akcije - kaže Galijašević.
On dodaje da ne postoje jasne procene o broju džihadista koji bi se, dobrovoljno ili pod prinudom, vratili na tlo Evrope:
- Neke procene su da je iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke put Sirije otišlo oko 1.500 ljudi. Iz Austrije i skandinavskih zemalja se uputilo još nekoliko stotina. Koliko ih je ubijeno, koliko njih uopšte želi da se vrati je nemoguće utvrditi kao ni njihov identitet, jer su se svi borili pod ratničkim imenima.
I žene među borcima?
Galijašević kaže da je teško proceniti i koliko je tih džihadista sa prostora zapadnog Balkana.
- Bezbednosne procene su da ih je do 1.000, ali ih je sa prostora eks-Ju oko 500. Oko 240 ih je iz BiH, 200 sa Kosova, 70 iz Makedonije, pedesetak iz Sandžaka i isto toliko iz Crne Gore. Problem je što je većina otišla sa porodicama i postoji realna opasnost da su se i žene priključile borbama - navodi Galijašević.
