Mafija i teroristi bez utočišta
Srbija i SAD verovatno će uskoro biti u mogućnosti da jedna drugoj izručuju svoje državljane. Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da aminuju predlog odgovarajućeg zakona na osnovu međudržavnog ugovora koji su leta 2016. potpisali ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot i ministarka pravde Nela Kuburović.
Ovaj sporazum je u fokus javnosti stavio pitanje koga bi Srbija mogla da izruči Americi.
Predviđeno je da dve države mogu da izruče one kojima preti kazna od najmanje godinu dana, ali i osumnjičene za pokušaj krivičnog dela, ili udruživanje radi krivičnog dela.
Prema slovu ugovora, moguće je izručiti i okrivljenog za sajber kriminala, pranje novca, organizovani kriminal, terorizam i slično.
Međutim, nadležni organi obe države mogu odbiti izručenje ukoliko se proceni da je zahtev "politički motivisan", ili da se delo tiče "povrede vojnih dužnosti, koja ne spada u dela iz opšteg krivičnog prava".
Kamen spoticanja
Ugovor se primenjuje retroaktivno, mada ne u svim slučajevima. Prema članu 21, obe države imaju pravo da odbiju ekstradiciju za krivično delo počinjeno pre 1. januara 2005. Taj član ugovora zapravo omogućuje Srbiji da na osnovu procene ne preda, na primer, okrivljene za ubistvo pripadnika trojice braće Bitići neposredno posle rata 1999. godine, pripadnika OVK i američkih državljana.
Ovaj slučaj je dugo kamen spoticanja u odnosima dve države, a još niko nije osumnjičen. Pritom, SAD nisu tražile izručenje određene osobe u ovom slučaju, već suđenje u Srbiji.
Stejt department nedavno je objavio da je bivšem komandantu Posebnih jedinica policije Goranu Radosavljeviću Guriju zabranjen ulazak u SAD. Saopšteno je i da "postoje kredibilni dokazi da je umešan u ubistvo braće Bitići".
Nema smrtne kazne
Teoretski, u slučaju Bitići Srbija bi prema ugovoru mogla da odbije izručenje, ali ne i kada je reč o odgovornima za paljenje Ambasade SAD u Beogradu jer se to desilo 2007. godine. Takođe, SAD bi mogle da ne daju svoje pilote koji su učestvovali u NATO bombardovanju 1999. godine.
Propisano je i da se ekstradicija može odbiti i u slučaju da traženoj osobi preti smrtna kazna. U Srbiji je smrtna kazna ukinuta, ali ne i u većini država SAD.
Takođe, ugovor garantuje načelo da nikome ne može biti dva puta suđeno za isto krivično delo.
Prednost ovog ugovora sastoji se u čvrstoj saradnji, kako se ne bi desilo da osuđene ili obaveze protiv kojih se vodi postupak ne bi bekstvom u drugu zemlju izbegla odgovornost.
Po meri EU
Ovaj ugovor izrađen je po uzoru na Sporazum o izručenju potpisan između SAD i Evropske unije 2009. godine. Inače, Beograda i Vašingtona do sada se odvijala na osnovu Konvencije o izdavanju krivaca koja je zaključena još 1901. godine, a stupila na snagu 1902.
Skandal od milion dolara
Srbiju je pre 11 godina podigao na noge slučaj studenta Miladina Kovačevića protiv kojeg se vodio postupak pred američkim pravosuđem zbog nanošenja teških povreda kolegi s koledža u SAD Brajanu Štajnhaueru.
Njemu je Konzulat Srbije u Njujorku tada izdao dokumenta s kojima je pobegao u Beograd. Srbija ga nije izručila jer nije postojao odgovarajući sporazum, pa mu je suđeno u domovini. Prvi osnovni sud u Beogradu ga je 2008. osudio na dve godine i tri meseca zatvora.
Pritisak Amerike bioje ogroman, pa je Srbija isplatila milion dolara odštete porodici Štajnhauer kako bi odustala od procesa pred američkim sudom.
Primer Snoudena
Amerika je odbila da sličan sporazum o izručenju potpiše sa Rusijom. Tako se desilo da utočište u ovoj zemlji nađe Edvard Snouden, bivši pripadnik CIA i Nacionalne sigurnosne agencije (NSA). Da podsetimo, Snouden je predočio tajne dokumente koji su pokazali da tajne službe SAD nadziru neverovantno mnogo ljudi, kao i da su SAD izvele hakerske napade širom sveta. Snouden je ta dokumenta predao novinarima "Gardijana" i "Vašington posta".
Američke vlasti tražile su da on bude izručen, ali je Moskva to odbila zbog nepostojanja odgovarajućeg međudržavnog sporazuma.
ADVOKAT TOMA FILA
Presudno pravo jačeg
Beogradski advokat Toma Fila kaže da se kod svakog Sporazuma o izručenju sopstvenih državljana uvek izdvaja pitanje politike. Odnosno prilikom donošenja konkretne odluke o molbi za izručenjem, posebno se procenjuje da li je tražena osoba politički progonjena u svojoj državi.
- Svi čije se izručenje traži, bilo da je u pitanju 'klasičan' ubica, običan čovek ili stvarni politički protivnik, uvek se pozivaju na to da u svojoj zemlji neće imati pravično suđenje i da su političke žrtve - kaže Fila.
On objašnjava da Srbija nije automatski u obavezi da izručuje. Međutim, ukazuje i da obaveza izručenja zavisi od snage države.
- U ovim pitanjima uvek je važilo pravo jačeg, a međunarodno pravo je priča za malu decu. Tako će biti i sada. Jedno je kada SAD traže od nas izručenje, a drugo ako ga mi budemo tražili - naveo je Fila.
Ipak, primena Sporazuma će prema njegovim rečima omogućiti Srbiji da primeni propisanu proceduru i da se ne može reći da nešto nije htela da uradi.
