Goran Marković: Jedino rešenje u Srbiji - apsolutna pobuna i ulica
"Ljudi su željni kiseonika i žele da promene društvo", izjavio je reditelj Goran Marković, koji politički, psihološki i mentalno 2018. poredi sa 1993. godinom i smatra da je "svetlost na kraju tunela voz koji dolazi u susret".
On je ocenio da "kroz institucije ne može ništa da se uradi", i uveren je da je "jedino rešenje u Srbiji apsolutna pobuna i ulica".
Marković je podsetio da je pre nekoliko meseci javno predvideo "pobunu" i naglasio da je zbog te procene "ponosan, ali i tužan". Svoj stav obrazlaže ocenom da je "režim jednog čoveka, zapravo fanatična organizacija čiji je cilj moć, grabež i vlast", koja je prodrla do najsitinijih pora društva u nameri da "uspostavi apsolutnu, orvelovsku kontrolu, u čemu i uspeva".
- Došli smo do trenutka kada je suprotstavljanje kroz institucije potpuno apsurdno, nema više nikakve svrhe i jedini način suprotstavljanja toj mašineriji je ljudski bunt - smatra Marković.
On nije mogao da predvidi domet građanskih protesta u Beogradu, ali je podsetio na demonstracije 1996. godine, o kojima je snimio i dokumentarni film, "Poludeli ljudi". Prema rečima Markovića, ikonografija je tada i sada slična, jer je reč o totalitarnom društvu kojim vladaju isti ljudi.
Pročitajte još:
* Velikić: Ovaj režim se može skinuti samo na ulicama
* Realni rejting Vučića je u padu?
On je bio na svim subotnjim protestima, sreo mnoge ljude iz 1996. godine, ali i nove mlade ljude i ima utisak da cilj "nije toliko protiv vladara, nego okupljanje srodnih duša i ljudi koji žele da se nađu na istom mestu, jer osećaju isto".
Marković ukazuje da se "ljudi osećaju elementarno ugroženi, da osećaju da su njihove porodice i deca ugroženi", zbog čega proteste subotom i vidi kao okupljanja "ljudi željnih kiseonika".
- To se vidi fizički, na ulicama Beograda i sve većem broju ljudi je jasno da nema svrhe čekati da se nešto promeni na nekim kradenim i kontrolisanim izborima, već da nešto treba preduzeti sad ili nikad - zaključuje Goran Marković.
