Nemačka: Zašto se ne koristi pojam "vojska" Kosova
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke Tomas Zilberhorn smatra da će kosovska vojska biti uspostavljena u narednih 10 godina.
- Nisu svi priznali Kosovo i to je sporno pitanje. Zbog toga je važno da naglasim da u inicijativi za donošenje zakona koja je podneta parlamentu ne stoji pojam - vojska. Ja na to gledam kao na početak procesa transformacije u narednih 10 godina. U tom periodu bi trebalo da se reše sva sporna pitanja - kaže Zilberhorn za "Dojče vele" (DV).
On ističe da su u "kosovskim bezbednosnim snagama" (KBS) i pripadnici srpske manjine i da one moraju da se brinu za bezbednost na celom Kosovu.
Pročitajte još:
* Brnabić: Formiranje vojske Kosova šteti stabilnosti regiona
- Ovde bi morao da se uspostavi prelazni proces, koji bi uključivao i interese srpske manjine i koji bi ukalkulisao to da NATO i njegovi partneri za sada imaju različite stavove. Mi moramo da izaberemo put koji uključuje sve strane i koji vodi do ubedljivog rešenja - poručuje Zilberhorn.
Upitan da li je sada pravo vreme za uspostavljanje vojske, imajući u vidu da zbog stagniranja "srpsko-kosovskog dijaloga" poverenje prema srpskoj manjini nije baš veliko, Zilberhorn odgovara da nemačke vlasti to ocenjuje s uzdržanošću.
- Mi, naravno, razumemo da se moraju videti pomaci u otvorenim pitanjima i zbog toga se nadamo i zalažemo za to da se sada uspostavi prelazni proces - navodi on.
Prema njegovim rečima, KBS su profesionalno obučene i trebalo bi da taj nivo održe i podignu, kako bi mogle da stvore samoodržive strukture.
- Tome služi i misija međunarodne zajednice na Kosovu. U tom smislu mi savetujemo i podržavamo kako bi se na Kosovu uspostavile samoodržive strukture - kaže Zilberhorn.
On navodi da su vojnici Bundesvera skoro 20 godina na Kosovu i da Nemačka učestvuje u savetodavnom i veznom timu NATO-a, koji savetuje KBS na putu ka samostalnosti.
Takođe, dodaje Zilberhorn, oni pružaju podršku u logistici i sektoru sanitetskih službi. Što se tiče opreme, Bundesver je na Kosovu ostavio neka vozila, kada je u Prizrenu ispraznio baze koje će sada biti preuređene u centar za tehnologije i obuku, naglašava državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke.
- Za nas je to veoma važna poruka, da na temelju bezbednosti na Kosovu koja je postignuta podrškom Bundesvera, sada možemo da organizujemo civilnu obnovu i tako investiramo u narednu generaciju, u obuku i inovacije. To znači da nakon vojnog angažmana sledi tesno civilno partnerstvo - kaže on.
Upitan kakvu će ulogu imati NATO kada bude uspostavljena vojska Kosova, Zilberhorn poručuje da ta organizacije vodi politiku otvorenih vrata, a da države same odlučuju kojim bezbednosnim savezima hoće da se priključe.
- Crna Gora, najnovija članica NATO-a, dobar je primer u kojem bi pravcu to moglo da ide. Ali inicijativa mora da dođe iz naših partnerskih zemalja. Kada se radi o Kosovu, tu postoje poznata sporna pitanja o suverenitetu i razjašnjenju odnosa sa Srbijom. To je preduslov za takvu jednu odluku - objašnjava nemački političar.
On ističe da Beograd i Priština treba da dođu do zajednički prihvatljivog rešenja, a da je Berlin, što se tiče moguće razmene teritorija, veoma suzdržan.
- Nigde u Evropi sa tim nismo imali dobra iskustva. Mi moramo da sprečimo da se granice uspostavljaju po etničkim linijama, jer to na duže staze nije održivo - smatra Zilberhorn.
Rat u Jugoslaviji je, navodi, pokazao da su različite nacije tesno isprepletene.
- Mi moramo da dođemo do toga da pripadnici različitih nacija mogu da žive zajedno u miru. To se ne može odvojiti granicama i zbog toga ne sme da dođe do razmene naroda, već moramo da radimo na tome da ljudi imaju sigurnu budućnost i tamo gde sada žive - zaključuje nemački zvaničnik.
