Bundesver odlazi s mesta zločina
Sa Kosova i Metohije Bundesver povlači poslednjih 270 nemačkih vojnika iz sastava Kfora, do decembra ove godine. Komandant poslednjeg kontingentna Bundesvera na Kosovu Erik Oferman uveren je da su nemački vojnici ostavili za sobom dobru sliku, izuzev u vreme martovskog pogroma 2004. godine.
U tu "dobru sliku" Oferman nije uračunao činjenicu da je u pet kosovskih opština, svrstanih u Zonu Jug pod komandom nemačkog kontingenta Kfora Srba ostalo za pod šljivu, a da prognanima povratak nije omogućen osim u izolovanim slučajevima upravo iz bezbednosnih razloga. Komandant Erik Oferman 1999. godine bio je student Vojne akademije u Minhenu i o ratu na Kosovu i Metohiji tada je znao ponešto samo sa televizije. Od tada je na Kosovu ukupno prodefilovalo oko 130.000 nemačkih vojnika, od čega je 27 njih mrtvo.
Mutna slika
- Smatram da nemačka vojska ovde u narodu za sobom ostavlja dobru sliku, ali postoji i crno poglavlje. To je mart 2004. godine. U nemirima koji su se dogodili pre mog dolaska ovamo, a koje su predvodili pripadnici ovdašnje albanske mafije, na Kosovu je ubijeno više od 20 ljudi, a hiljade nesrećnika, mahom Srba i Roma, zauvek je proterano sa svojih ognjišta - priznaje Oferman.
Dirk Ulrih Brigeman, novinar portala "Noe Vestfalisse" podseća da je Bundesver u vreme martovskog pogroma 2004. godine imao u Prizrenu 3.200 vojnika, ali da su oni tada ostali u kasarnama i nisu sprečili Albance da do temelja spale crkvu Svetog Đorđa u Prizrenu, kao i obližnji manastir na reci Bistrici. Samo je manja jedinica nemačkih vojnika uspela da od linča rulje spase šestoricu pravoslavnih monaha.
Zečevi na bojnom polju
"Za nemačke oficire tada se govorilo da su kao zečevi na bojnom polju. Tadašnji šef policije UN u carskom prestonom gradu Prizrenu, inače Amerikanac, ljutito je urlao da ima utisak da su vojnici Bundesvera došli na godišnji odmor, a ne u vojnu misiju."
Dirk Ulrih Brigeman nedavno je boravio na Kosovu i zaključuje da bi ipak bilo nepravedno celu misiju Bundesvera u poslednjih 19 godina svoditi na dve nedelje iz marta 2004. i pogroma nad Srbima i Romima.
"Nemački vojnici su u međuvremenu uspeli da povrate poverenje Srba. Mnogi od onih sa kojima sam razgovarao ističu da bi za njih bilo bolje da Bundesver i dalje ostane prisutan na Kosovu", piše Dirk Ulrih Brigeman.
Krvavo lice Berlina
Dirk Ulrih Brigeman podseća da niko nije mogao da veruje da će misija Bundesvera trajati gotovo dve decenije kad su vojnici nemačke 12. oklopne brigade Oberfalc iz Amberga iz susedne Makedonije, umarširali na Kosmet.
Raspoređivanje nemačkih vojnika na Kosovo u to vreme, na stranačkoj konferenciji Zelenih u Bilefeldu, gorljivo je branio tadašnji ministar spoljnih poslova nemačke Joška Fišer. Da se s tim nisu slagali ni mnogi partijski drugovi, kao ni s ratom protiv SRJ, dokaz je bila kesa s crvenom farbom bačena na Fišera.
Svetinje žale za narodom
Za vreme prisustva Bundesvera na Kosovu, u pet opština Zone Jug u većem broju sačuvalo se samo goransko stanovništvo. Međutim, opštini Gora, u kojoj su oni većina, pripojene su teritorije naseljene albancima.
Iz preostale četiri opštine Zone Jug Srbi i ostalo nealbansko stanovništvo iselilo se još dok su nemačke snage ulazile na teritoriju SRJ. Preostali su izgnani, a kuće i svetinje popaljene u pogromu 2004. U oba slučaja okupacione snage nisu učinile ništa, a odsustvo zaštite sprečilo je i povratak Srba, čemu se Albanci protive, jer su oteli njihova imanja i nemaju nameru da ih vrate.
Tako je srpsko stanovništvo u odnosu na poslednji validan popis iz 1981. godine sada svedeno na statističku grešku.
1981. 2011.
Orahovac 2.037 oko 200
Suva Reka 570 desetak porodica
Klina 928 oko 50
Prizren oko 12.000 oko 30
Orden za ubistvo Srba
Posle Drugog svetskog rata, prva agresija u kojoj je Nemačka učestvovala bio je napad na SRJ. Prvi kancelar koji je poslao vojsku u rat bio je Gerhard Šreder, a prvi civili koje su nemački vojnici ubili bili su Srbi.
Po komandi poručnika Davida Ferka nemački vojnici ispalili su pred kamerama 220 hitaca u ladu kojom su Slavko Veselinović i Žarko Andrejević pokušali da pobegnu iz Prizrena dok su gradom harali zločinci OVK.
Slavko je ubijen na licu mesta, a Žarko, izbeglica iz Bosne i radnik elektrodistribucije, ranjen je po dnevnom svetlu dok mu je pomoć ukazana tek po mraku. Iskrvario je na asfaltu, a poslednje reči su mu bile: "Ja sam Srbin, ja moram da umrem."
Slučaj ovog ubistva sudski je procesuiran u nemačkom gradu Koblencu. Sudije su zaključile da su nemački vojnici pucali u samoodbrani, a ministar odbrane Rudolf Šarping odlikovao je Ferka Zlatnim ordenom krsta časti.
