Antisrpska kampanja u Crnoj Gori (1): Iste su nam krv i vera
Nedavna izjava patrijarha Irineja da je položaj Srpske pravoslavne crkve i uopšte Srba u Crnoj Gori sada gori nego u vreme Turaka i Austrougara izazvao je buru negativnih komentara u nekad bratskoj republici, a crnogorski predsednik Milo Đukanović zatražio je izvinjenje od poglavara SPC.
Izvinjenja, naravno, nije bilo, a gotovo svakodnevna antisrpska kampanja vlasti u Podgorici daje za pravo Irineju. Preti se rušenjem crkve na Rumiji, oslobođenje 1918. predstavlja se kao velikosrpska okupacija, a na lokalu se zabranjuju proslave ujedinjenja istoplemenog naroda.
Pitali smo naše čitaoce u Evropi i Kanadi kako gledaju na sve to, šta su uzroci temeljenja crnogorske državnosti na antisrpstvu?
Darko Milutinović, Beč, Austrija
- Crna Gora je odavno krenula putem koji je u potpunoj suprotnosti sa Srbijom. Antisrpska kampanja se vodi zbog straha od Srbije i srpskog naroda u samoj Crnoj Gori. Kao mlada država Crna Gora je pokušala da u negativnom svetlu prikaže sve o vezano za Srbiju i njene veze sa Crnom Gorom. Takva atmosfera vodi i ka čestim incidentima. Posebno je na meti crnogorskih vlasti Srpska pravoslavna crkva, kojoj bi najradije da oduzmu imovinu. Aktuelnim primerom Pravoslavne crkve u Ukrajini i Crna Gora bi mogla da zatraži autokefalnost pa bi usledio još žešći napad na Srpsku pravoslavnu crkvu. Crnogorci srpski narod u sopstvenoj zemlji vide kao opasnost po državnost, jer znaju da oni ne žele udaljavanje od matice, a nezavisnost, kao i sve izbore, aktuelna vlast je dobila samo zahvaljujući muslimanima i Albancima kojima je u interesu da se zatre sve što je srpsko u Crnoj Gori.
Željko Vukić, Pariz, Francuska
- Nije to od juče, počelo je odvajanjem i raste sve više i više. Stalno neke antisrpske kampanje. Dobar deo Crne Gore se tome opire i to vrlo odlučno, ali je ta borba teška, jer sve poluge i sredstva prinude u svojim rukama drže Đukanović i njegova desna ruka Marković. U to su upregli i manjine koje su orijentisane antisrpski. Naravno da stoji pitanje gde sve to vodi? Vodi do crnogoracije Crne Gore i marginalizacije Srba, mada, mislim, da će to teško proći, u Crnoj Gori je jak srpski korpus, Crnogorci srpskog porekla neće lako izdići belu zastavu. Živim 25 godina u Parizu, Baranin sam ispod Rumije, pa i zdušno pratim dešavanja sa crkvom na Rumiji. Sramota i bruka da Milo, odnosno, Marković, diraju u svetinje, koje se nigde ne diraju izuzev na Kosovu. A koliko znam, u Crnoj Gori Srbi još žive mirno, niko ih životno ne ugrožava, ali se ni vlast ne trudi da im život olakša.
Dragan Mišković, Vaterlo, Kanada
- Uz moje ime i prezime ide i crnogorsko prezime Martinović. Moj deda Ivo bio je i srpski i crnogorski borac iz Prvog svetskog rata. Sa srpskom vojskom pregazio je Albaniju i vratio se preko Solunskog fronta. Živeo je u Veterniku kod Novog Sada, gde je nedavno podignut obelisk spomenik junaku iz toga rata. Sa njim sam kao dete u Beogradu, Novom Sadu i Sarajevu išao u naše srpske crkve. Zašto ovo navodim? Jednostavno, današnji Crnogorci, "političari na baterije", napadajući Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, zapravo su sami na sebe podigli ruku. Integracija Srba i Crnogoraca nikada nije bila negacija niti atak na Crnu Goru, već njena afirmacija. Jedni druge su pomagali u borbi za slobodu i za blagostanje. Ovima što "na baterije" upadaju u pravoslavlje, prave od njega političku trpezu, neka sudi gospod Bog. Molim se i želim da i mojim Martinovićima i Miškovićima, i narodu kojem pripadaju donesu Božju pravdu mir i razvoj kakav zaslužuju. A zavojevačima neka takođe da po zaslugama. I neka narodu crnogorskom donese nove nade i šanse da bude ono što su bili, neka im oprosti sve... Ja se na moju braću ne ljutim, već ih i dalje volim.
Dejan Ćirjanić, Ofenbah, Nemačka
- Nisam baš upućen u trenutnu situaciju, ali smatram da smo isti narod. Mada je do sada bilo već tih napada i to sigurno ne rade pošteni ljudi već oni koji imaju neku ekonomsku korist od toga. Kroz istoriju pokušavaju nas Srbe da podele u više država i tako nas totalno oslabe. To je uvek bio cilj zapada i Vatikana da od nas naprave nacionalne manjine i da nam dodele neki izmišljeni identitet.
Cveta Konjokrad, Kičiner, Kanada
- Od pamtiveka su Srbi i Crnogorci bili isti narod i braća po veri. Od rođenja pa sve do danas učila sam, a prvo sam to čula od moje babe-nane, da smo mi rodom iz Hercegovine i Crne Gore. Iz tih krajeva su Srbi izbegli i našli se svuda po svetu... Evo, tako je i danas, mi se nađosmo ovde u Kanadi. Sve ovo što se danas događa u Crnoj Gori, odnosno napadi na Srbe, Srbiju i Srpsku pravoslavnu crkvu, proizvod su neke velike sile koja želi da nas kao Srbe podeli i da, uz pomoć lokalne vlasti ,"dokaže", da više nismo isti narod.
Nadam se da će se oni što to rade opametiti i da neće dozvoliti da razdvoje bratski narod, Srbe i Crnogorce, ne samo u otadžbini, nego u celom svetu. Iste su nam krv, vera i molitva, ista jela, isti običaji...
Ratko Savić, Štajn na Rajni
- Ovo je samo nešto što je prolazno, zato neću da dajem neke komentare. Ovome ne treba pridavati veliki značaj, zato što će se to prevazići. Za mene mi smo jedan narod. Ne bratski narod već jedan narod. To što se sada dešava, to su pojedini ljudi koji to ističu i ne treba mi normalni da dajemo tome nikakvu važnost. Jednostavno treba da spustimo loptu i ponašamo se hrišćanski. Meni je dužnost, kao hrišćaninu da širim ljubav među ljudima. I to prenosim narodu u Crnoj Gori, da li su oni Srbi ili Crnogorci to nije toliko bitno. Što se tiče crkava, to su koreni od davnina, nije to od juče. To traje 40 godina ali i to će da se prevaziđe.
Bato Spasojević, Hanover, Nemačka
- Sve je to teško razumeti. Najradije bih da toga nema i da sve to ne moram da gledam i slušam. Jesu li ti ljudi normalni? Srbi ih oslobode od okupatora, a oni ih posle toga proglašavaju okupatorima. Sada ih je okupirao NATO, a oni ga vole. Prave oslobodioce mrze, a prave okupatore vole. Hoće da ruše Crkvu i bore se protiv proslave stogodišnjice Podgoričke skupštine. Podgorička skupština je održana posle oslobođenja Crne Gore i kako sada taj period življenja u zajedničkoj državi Jugoslaviji mogu da nazivaju i okupacijom kad su to sami odlučili. Oni su napravili referendum i izašli su iz zajedničke države sa Srbijom koja je to prihvatila. Oni naprave smeće u svom dvorištu, a onda ga prebacuju u naše i to je ono što mi najviše smeta. Nešto u glavama tih ljudi ne štima. Kažu da grade građansku državu po uzoru na Zapadnu Evropu, a ruše srpske bogomolje. U Zapadnoj Evropi nijedna države ne ruši bogomolje, bez obzira kome pripadaju. Ne bih se bavio tučama kriminalnih klanova ili odlukama suda prema počiniocima iz Srbije. Svako treba da odgovara za svoja dela ili nedela, ali je zabrinjavajuće to da u Crnoj Gori niko nije u situaciji da za nedela na odgovornost pozove i učesnike državne vlasti, koji kroje politiku uperenu i protiv sopstvenog naroda. Ovde su u pitanju razne grupe, političke partije i vlastodršci koji samo gledaju u Zapad i čekaju šta će oni da narede. Nije to crnogorski narod. Radio sam u Crnoj Gori tri godine i taj narod dobro znam, i da je antisrpska propaganda delo grupe radi vlastitog interesa. Uveren sam da će to jednom prestati, ali ni približno ne mogu da ocenim koliko će dugo još da traje. Voleo bih da poživim još koju godinu i doživim da se situacija normalizuje.
