Zapeva se i pesma iz zavičaja

Slava, poznata još i kao krsno ime, krsna slava, jedinstven je narodno-crkveni običaj i posle Božića je najvažniji porodični praznik kod Srba. Slava je još od primanja hrišćanstva ostala jedini netaknuti i neprekinuti običaj kod Srba.

Od sveg pravoslavnog sveta i od sveg sveta uopšte, kako se u narodu kaže, samo Srbin slavu slavi. Ona je toliko karakteristična za Srbe da je 2014. godine upisana u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska. Već od 27. oktobra i Svete Petke može da se kaže da počinje sezona slava. Ova jedinstvena forma porodične tradicije kod Srba je sve više prisutna i u dijaspori. Nekada su naši ljudi slavili samo kad dođu u zavičaj, sada sve više to čine i u zemljama u kojima žive. Koliko se i i kako pripremaju, ko im sve dolazi na slavu, kome idu u goste, govore čitaoci "Vesti" u Evropi i Kanadi.

Miroslav Nedinić - Sundern, Nemačka

 

- Porodica i ja proslavljamo Đurđevdan. Iako živimo u tuđoj zemlji i daleko od zavičaja, slavu i zaštitnika naše kuće proslavljamo u svom domu u Sundernu. Kao i kod svake porodice koja slavi, pripreme teku danima unapred i taj dan proslavljamo sa prijateljima do kojih nam je stalo. Radujemo se Svetom Đorđu, a posebno nam znači da drevni običaj prate i naši potomci Vanesa i Marko i pamte da bi jednog dana i sami slavili svoju krsnu slavu. Januar se bliži, a time i slave naših prijatelja kod kojih idemo u goste.

Milan Vukas - Roterdam, Holandija

 

 

- U Holandiji već godinama, u krugu porodice, proslavljamo Sv. Stefana. Gosti su nam kumovi i prijatelji, uglavnom pravoslavci. Svečarski obred počinje u hramu Svete Trojice, a posle osvećenja slavske pogače i žita, porodica se vraća kući, gde nas dočekuje domaćica i nazdravljamo crvenim vinom. U ranim popodnevnim satima domaćica priprema slavsku trpezu. Većina gostiju nam dolazi posle radnog vremena, ukoliko je radni dan. Slavlje počinje uzimanjem žita i slavske pogače i u nastavku domaće "mučenice". Uz trpezu i razgovor ostajemo do ponoći. Zapevamo poneku pesmu iz rodnog kraja i na taj način se bar u mislima na trenutak nađemo tamo gde smo rođeni. Uvek smo molili naše goste da povedu i decu. Oni usliše našu molbu, a nama srce puno sreće i radosti.

Milica Jovanović - Kičiner, Kanada

 

 

- Iako smo daleko od rodnog kraja, redovno slavimo Svetog Iliju, našu krsnu slavu i zaštitnika našeg doma. Slava je porodični obred i molitva u slavu svetitelja. Slava se slavi zbog sveca, zaštitnika doma. Na dan slave idemo u Crkvu Sveti Đorđe u Vaterlou na liturgiju. Ponesemo kolač i slavsko žito. Kad se vratimo kući, upalimo krsnu sveću, kandilo i očitamo molitvu. Posle dolaze gosti. Kad se iskupimo, ustanemo u slavu Božju i očitamo Očenaš i poslužimo goste crnim vinom i nazdravimo za slavu. Posle je jelo, piće, fina priča i lagana pesma iz našeg kraja. Ako slava pada u sredu ili petak, onda pripremamo posnu hranu. Krsna slava je tradicija u Srba i prenosi se sa oca na sina.
Ukoliko sinovi žive sa ocem, slave svi zajedno. Ali, kada se sin oženi, osnuje svoju porodicu i odseli iz roditeljske kuće, treba da počne da slavi slavu u svom novom domu. Tako je i kod nas sa našim sinom Đorđem, on slavi slavu u svom domu, a mi u Kičineru sa rodbinom i prijateljima.

Borislav Marković - Bremen, Nemačka

 

 

- Supruga Aleksandra i ja još nismo počeli da slavimo slavu u našem domaćinstvu u Bremenu, ali se trudimo i uspevamo da svake godine za Svetog Jovana, krsnu slavu porodice Marković, odemo kod mojih roditelja u Dvorove, u Republici Srpskoj. Običaj Srba poreklom s Majevice jeste da se slava proslavlja u roditeljskoj kući i to predstavlja poštovanje roditelja u patrijarhalnim sredinama, mada znamo za odluku sinoda SPC iz 1985. da sinovi i otac mogu slaviti odvojeno kad se zasnuju nova domaćinstva. Slava je za nas radovanje okupljanju uz skromnu trpezu, slavski kolač, žito, dobru reč i zajedničku molitvu našem zaštitniku. Moja mama je glavna domaćica, a sestra joj pomaže oko pripremanja hrane. Kuća je puna gostiju mada ne više od desetak parova. Tu je obavezno najbliža rodbina, tazbina i dugogodišnji prijatelji.

Božidar Janković - Buhs, Švajcarska

 

 

- Živim u istočnoj Švajcarskoj, u Buhsu, a slavim Svetog Jovana i Miholjdan sa porodicom u rodnoj Subotici kod Svilajnca. Ako se desi da ne mogu da idem u zavičaj, onda slavim u stanu u Buhsu. Takođe idem i u goste na slave kod familije.

Vladislav Srijemac - Dortmund, Nemačka

 

 

- Slavi se radujemo, prvenstveno zbog posete familije i dragih nam prijatelja koje iz različitih razloga nismo u mogućnosti češće da viđamo. Moja krsna slava je Sveti Vasilije i do pre nekoliko godina sam slavio u zavičaju u Brodu (Republika Srpska) sa roditeljima. Poslovni razlozi su bili barijera da idem redovno kući za krsnu slavu. Dobio sam blagoslov oca i počeo sam da slavim sa mojom porodicom, rođacima i prijateljima u Nemačkoj, poštujući sve običaje koji su prenošeni s kolena na koleno. Slavimo u našem stanu i na svu sreću imamo prostornih mogućnosti da primimo i do pedesetak dragih gostiju sa kojima se, kako bi naši stari rekli, uzajmljujem odlazeći na njihove slave. Naučili smo decu nacionalnom identitetu. Sin Damjan će u dogledno vreme nastaviti tradiciju, a verujem da će preneti na svoja pokolenja.

Marina Miljković Milosavljević - Ticino, Švajcarska

 

 

- Suprug Bojan i ja slavimo ovde u Tićinu, dolazi nam posestrima i mi idemo kod nje. Spremimo ručak i presečemo kolač. Ne pamtim kad sam bila za slavu u zavičaju, a i te kako se sećam kad sam sa babom rano išla u crkvu da nosim kolač i žito. Deda nije išao jer je bio komunista, ali smo bez obzira na to uvek slavili i imali goste. Okupljala se familija, pa se ostajalo do zore uz harmoniku. Ja sam se najviše radovala kolačima i pečenju.

Mićo Blagojević - Esen, Nemačka

 

 

- Za mene je najvažniji Božić koji svake godine budi sećanja na način kako smo slavili u detinjstvu. Supruga i ja to s velikim užitkom pokušavamo da prenesemo i dočaramo našoj deci. Naravno da je cela familija na okupu uz naša tradicionalna jela, a tu se ponekad zadese i komšije Nemci sa svojom decom.

Svi se radujemo tom danu

Vera Antić - Lingen, Nemačka

 

 

- Slava je za mene uvek bila nešto posebno važno, kako kod roditelja, tako i sada kad sam u braku. Svi se radujemo tom danu. Pripremamo se detaljno i spremamo sve što je potrebno za obred i slavsku trpezu. Kolač i žito nosimo u Osnabrik, u crkvu, na osvećenje jer tog dana sveštenik ne dolazi u Lingen, mada imamo kapelu u kojoj su bogosluženja jednom mesečno. Kao što čine naši roditelji, i mi spremamo svečani ručak i mnogo slatkiša. Kad slava pada u sredu ili petak, trpeza je posna.

Slava je dan kada se okupi cela porodica, a pozivamo i najbliže prijatelje. Imamo i jednu muslimansku porodicu koja dolazi svake godine, a mi idemo kod njih na bajram. Čuvamo stara prijateljstva i bukvalno smo Jugoslavija u malom. Među prijateljima imamo Hrvate, Crnogorce, Makedonce, muslimane. Lepim običajima i poštovanju svih dobrih ljudi učimo i ćerku Oliveru u nadi da će uvek uživati u čuvanju tradicije kao i mi.