Don Kihot protiv pogrebne mafije
Doktor Borko Josifovski, čuvajući čast i etiku profesije, hrabro se uhvatio ukoštac sa kriminalnom spregom lekara i privatnih pogrebnika u beogradskoj Hitnoj pomoći i, umesto da bude slavljen i hvaljen, za Ministarstvo zdravlja je postao postao je "narodni neprijatelj".
Kada je kao direktor te službe od vitalnog značaja, progovorio o ovoj velikoj aferi, smenjen je, a zatim isteran s posla, ali... nije odustao od istine. Bitku David protiv Golijata ovaj uzbunjivač je vodio 13 godina i istinom na sudu pobedio kriminal i pod ogromnim pritiskom javnosti, konačno uzbunio državu. Šokantan odnos profesije i države, prema pravu na život bolesnih, nije bio prvi s kojim se suočio.
- Kratko vreme sam radio u Specijalnom zavodu za decu i omladinu u Stamnici kod Petrovca na Mlavi gde su bila smeštena autistična deca. Tamo sam prvi put uzbunio javnost ukazujući na obolevanje štićenika od tuberkuloze, koje je bilo sakrivano. Nisam mogao da se izborim sa visokim temperaturama pacijenata, jer nisu reagovali na antibiotike, pa sam ih poslao u beogradski Institut za TBC i bolesti pluća - seća se.
Otkaz umesto nagrade
Kod prvog pacijenta je pronađena galopirajuća tuberkuloza, a kod drugog velika kaverna na plućima. Jedan je odmah preminuo, a tada mladi lekar, umesto priznanja za savestan rad, dobio je otkaz.
Te davne 1981. prvi put je kažnjen zbog poštovanja lekarske etike. Sud udruženog rada vratio na posao, ali više nije mogao nazad u istu sredinu. Zaposlio se u beogradskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć i 1984. dobio stalan posao. Kroz rad je želeo da napreduje i da se usavršava, završio dve specijalizacije, iz opšte i interne medicine, supspecijalizaciju iz kardiologije, magisterijum, doktorat.
Postao je saradnik u nastavi Medicinskog fakulteta za postdiplomsku nastavu iz oblasti urgentno stanje u internoj medicini. Bio je i član Predsedništva urgentne medicine Srpskog lekarskog društva, kasnije i član Državnog saveta za reanimaciju. Kao direktor Hitne pomoći, otkriva kriminalnu spregu belih i crnih mantila, lekara koji u nekim slučajevima nisu reanimirali pacijente i pogrebnika koji su sa njima u dosluhu stizali prve medicinskih ekipa a hitne intervencije. I, ponovo nije mogao da prećuti nezapamćenu aferu koja je, kako se kasnije ispostavilo, zataškavana u Ministarstvu zdravlja i policiji.
Smenjen je na polovini mandata, a onda je usledio otkaz pod, kako objašnjava, lažnim optužbama. Prolazeći kroz pakao, ni trenutka nije pomišljao da odustane od borbe za istinu koja je, kako se ispostavilo, bila donkihotovska.
- Eto, nisam se naučio iz slučaja u Stamnici i opet sam reagovao - kaže ironično, napominjući da je na obelodanjivanje kriminala, gledao kao na jedini
ispravan put.
Žalbe porodice
Tako je bio vaspitavan i ništa nije moglo da promeni njegov karakter i životne principe.
- Profesori na Medicinskom fakultetu su bili i pedagozi i učili nas kako treba da postupamo. U to vreme je Hipokratova zakletva značila, i kada su kasnije neke kolege malo skrenule s tog puta, šalili su se kako su oni položili "Hipokritovu zakletvu", jer to što su radili nije imalo veze sa etičkim postupanjem, već je, jednostavno, bila hipokrizija.
Slutio je da se neće za dobro po njega završiti ako progovori o kriminalu, jer to nije bila samo jedna afera.
- U Hitnoj pomoći je bilo ukorenjeno kriminogeno jezgro i sve nekako okrenuto nekakvim krađama, kao da je to bio modus vivendi kuće. Kad u zdravstvu kradete, potkradate Republički fond za zdravstveno osiguranje i sve se indirektno odražava na zdravlje ljudi - objašnjava, ističući da je sprega lekara i privatnih pogrebnika bila još nešto gore, direktan atak na ljudski život.
Kriminogeno klupko počelo je da se odmotava pred njegovim očima, kada je po žalbi porodice pacijenta saznao da su kod njih stigli prvo pogrebnici, pa ekipa Hitne pomoći. Bilo je jasno da se gubi dragoceno vreme, jer kada se odlučuje o životu i smrti, potrebna je hitnost, kako napominje, mora da se leti, a umesto toga čekate pogrebnika.
- Dobio sam podatke Službe za analitiku s evidentiranim pozivima, radnim listama zaposlenih, listinga za Javno komunalno preduzeće Pogrebne usluge kako bi stekao uvid ko, gde i koga prosleđuje po pozivu.
Anketirana je i rodbina pacijenata, sve je utvrđeno, a kako Ministarstvo zdravlja nije reagovalo, saziva konferenciju za novinare. Kada je javno objavio rat kriminalu, u Hitnoj pomoći kreće hajka.
Trgovina smrću
- Podigli su sindikat protiv mene, s tvrdnjom kako su u Hitnoj pomoći narušeni međuljudski odnosi, a u stvari se iza te nazovisindikalne borbe krio kriminal. Predsednik jednog sindikata je tražio sklapanje ugovora i sa drugim pogrebnim firmama, da i one mogu da kreditiraju Hitnu pomoć.
Vrata toj "trgovini smrću" bila su, kaže, otvorena 90-ih godina kada je jedan od prethodnih direktora sklopio ugovor sa javnim preduzećem za pogrebne usluge i još tri privatne firme, a Hitna pomoć se ugovorom obavezala da će, ako bude smrtnog slučaja, obavestiti pogrebnike. Svi su zvali privatnike jer javno preduzeće nije davalo proviziju na "dodeljeni slučaj".
Porodice preminulih su se obratile zaštitniku prava pacijenata, a dr Josifovski je, kada je postao direktor, imao uvid u te žalbe.
- Ljudi su govorili da su posle smrti bližnjeg, praktično opljačkani, jer ih je Hitna uputila na privatnika, čije su usluge bile mnogo skuplje, a sa kojim više nisu mogli da stupe u kontakt, pa nisu mogli da refundiraju troškove. Pogrebnici čak nisu imali registrovano preduzeće, nisu plaćali dažbine državi i njihovi honorari su mogli da budu znatno veći. Zato neki u Hitnoj pomoći više nisu gledali kako pomoći pacijentu, već kako doći do novca.
Kada je koplja javno ukrstio sa kriminalcima, krenula je njegova agonija.
- Smenjen sam u roku od nekoliko dana, bez istrage s obrazloženjem da sam dobro obavljao posao, ali sam neproverenim informacijama uznemirio građane. Tako sam, navodno, ugrozio rad Hitne medicinske pomoći kao službe od vitalnog značaja za Beograd, čime su me svrstali u narodne neprijatelje. Javno tužilaštvo se, za manje od nedelju dana, proglasilo nenadležnim za slučaj, obrazloživši da nisu nađeni elementi krivičnog dela na osnovu kojih bi po službenoj dužnosti trebalo pokrenuti istragu. Nisu mogli da ih nađu jer je Ministarstvo zdravlja, umesto Komisije za stručni nadzor, koja bi utvrdila činjenice povodom mojih tvrdnji, pozvalo prvo zdravstvenu inspekciju u Hitnu pomoć i oni su registrovali samo kako teče proces rada. Čim se Tužilaštvo oglasilo nenadležnim, stigla je Komisija i potvrdila u 53 slučaja prvog reda hitnosti i ono što sam sumnjao, da dva lekara iz grupe koja se bavila trgovinom smrću, nisu radila reanimaciju. Izričito je navedeno da je kod jednog pacijenta reanimaciju trebalo raditi, da se u sedam drugih ne može reći da je nije trebalo raditi, što znači da jeste, a kod osam slučajeva je potpuno nedostajala dokumentacija.
Narušeno zdravlje
Šokantno je da jedan od tih lekara još radi, a drugi je otišao u penziju, ali kako ističe dr Josifovski nije poenta samo u njima, sistem je zatajio.
- Usledilo je rešenje tadašnjeg ministra zdravlja, Tomice Milosavljevića sa hitnim merama, da se to ne bi dešavalo. U obrazloženju rešenja je navedeno da su lekari napravili stručne greške i propuste u radu, drugim rečima, bili su krivi za nečiju smrt. Međutim, ministar, dan posle ovog rešenja, obaveštava javnost da je u jednoj privatnoj bolnici pacijent preminuo posle operacije i kaže da u Hitnoj pomoći tako nešto nije nađeno, ali ostavlja mogućnost da građani koji smatraju da su oštećeni pokrenu sudski postupak. Najblaže rečeno, prećutao je istinu, ništa nije kazao o nalazu komisije, što se može podvesti pod kriminalno delo prikrivanja teškog dela protiv zdravlja ljudi.
Istog dana kada je dr Josifovski saznao da su se stekli uslovi za njegov otkaz, Vrhovni sud je doneo presudu kojom je poništio ministrovo rešenje o njegovom razrešenju sa mesta direktora kao nezakonito i neosnovano i zatražio novi postupak utvrđivanja činjenica povodom njegovih navoda, ali da i dr Josifovski bude prisutan. To, kako objašnjava, jasno govori da je otpušten da bi se presuda Vrhovnog suda učinila bespredmetnom.
- Iako sam imao rešenje Vrhovnog suda, izbačen sam po hitnom postupku, a rešenje s hitnim merama u Hitnoj pomoći Ministarstva zdravlja, došlo je mesec kasnije, što znači da nije ni bilo namere da se postupa u ovom slučaju.
Tako dr Josifovski sa svim diplomama i zvanjima odlazi na biro rada. Sreća u nesreći je da je kao stručnjak sa supspecijalističkim kvalifikacijama iz kardiologije, mogao kao konsultant da povremeno zaradi za hleb.
- Pozivali su me iz privatnih klinika, prema potrebi, a posao sam na birou uzalud čekao godinama.
Presuda u njegovu korist dokazala je "spregu državnih institucija i organa koji su morali da spreče kriminal", ali ga je istina skupo koštala. Zdravlje mu je ozbiljno narušeno, pa je istovremeno morao da se bori i sa teškom bolešću.
- Od pre nekoliko meseci sam invalidski penzioner, ali.. Eto to je borba. Ja to tako gledam. Optimistički sam uvek posmatrao i mislio da dok god postoji promil šansi, treba se boriti - priča hrabri lekar koji godinama ispravlja i druge "krive Drine" kao deo nevladine organizacije Doktori protiv korupcije.
Laži i falsifikati
- Bio sam prvom presudom vraćen na posao, ali je sudija sklonjena sa mog predmeta i kada sam uložio žalbu na takvu odluku, jer je protivna Zakonu o parničnom postupku, rekli su da je u drugom veću, kao da to ima veze. Moj predmet je prebačen sudiji koja je presudila protiv mene koristeći falsifikovane dokumente povodom čega se Ministarstvo nikad nije oglasilo, a svi do Ustavnog suda su prihvatili te falsifikate i prekršili moja ustavna prava na rad, slobodu mišljenja i fer suđenje.
Pritisak javnosti
- Šta je sada dovelo do veleobrta ako ne pritisak javnosti? Da se ova afera ranije razrešila, ne bi došlo do trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, a ni one u Kraljevu, gde su ljudi gubili glavu zbog toga. Umesto da se protiv sistemske korupcije deluje sistemskim merama, fingira se ta borba.
Doktor ili policajac?
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar ponudio je dr Josifovskom da bude deo Ministarstva koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu, ali ovaj lekar kaže za "Vesti" da borbu može da vodi samo van institucija.
- Načelnik tog tima je bivša policijska inspektorka Vesna Dimitrijević, čije mi je ime dobro poznato, jer je Tužilaštvo, po mojoj prijavi, naložilo da se ispita slučaj dvojice lekara i dobila ga je baš ona. Njena uloga je bila da zataška tu aferu, umesto da iznese činjenice koje su, na osnovu dokumentacije, optužujuće. Praktično je falsifikovala, fingirala istragu, podmetnula iskaze koje ne znam ni ko je sastavio, jer je priložila samo izjave dva osumnjičena lekara koje su u slovo identične - priča nam i dodaje da je inspektorka u izveštaju Tužilaštvu netačno prenela da je on osuđen za klevetu, iako je pravosnažno oslobođen.
Ponuda ministra, prema rečima dr Josifovskog, nije vredna razmatranja iz još jednog razloga.
- Zar jedan doktor treba da bude policajac i da bude na čelu antikorupcijskog tima? Uostalom, samim tim što ste oformili takav tim devalvirate rad organa i institucija kojima je nadležnost da se bave borbom protiv kriminala i korupcije - mišljenja je dr Josifovski, koji kaže da se iz svega vidi da unutar sistema postoji kriminogena mreža koja funkcioniše nesmetano.
Sin ponosan na oca
Doktorov sin Andrej, u vreme afere gimnazijalac, danas arhitekta seća se da je tada bilo negativnih komentara okoline i da, iako je njegov otac govorio istinu, neki su pričali kako su to laži i klevete. Posle neosnovanih optužbi, usledila je još gora stvar, pretnje smrću. Ipak, priznaje Andrej, najteže mu je padalo kada mu je otac savetovao da pazi da ga ljudi ne dovode u vezu sa njim, kao da je radio nešto loše. U stvari, radio je kaže mlađi Josifovski, najispravniju stvar.
