Najavljeno još 1.000 kamera: Veliki brat gleda Beograd?
Ministar policije Nebojša Stefanović najavio je da će u Beogradu u naredne dve godine na 800 mesta biti instalirano 1.000 novih kamera za video-nadzor. Stefanović je naveo da je reč o opremi novije generacije koja omogućava da se prepoznaju lica pojedinaca, kao i brojevi registarskih tablica, što će doprineti "većoj bezbednosti građana i bržem otkrivanju krivičnih dela".
- Neće biti značajnije ulice, ulaza ili prolaza između zgrada koji neće biti pokriven kamerama. Znaćemo odakle je počinilac došao - izjavio je ministar policije.
Ova najava je izazvala podeljene reakcije stručne javnosti. Nekadašnji koministar policije, advokat Božo Prelević, upozorava da novih 1.000 kamera mogu biti sredstvo od opšte koristi, ali takođe i predmet nesagledivih zloupotreba.
- Praćenje političkih protivnika najblaža je mogućnost zloupotrebe. Šta je od ove dve opcije realnije zavisi od odgovora na pitanje ima li Srbija nezavisne institucije - ističe Prelević.
I Bi-Bi-Si na srpskom se bavi pitanjem mogućih zloupotreba u opširnoj analizi. Tako profesor Vladan Joler iz Šer fondacije koja se bavi i digitalnom bezbednošću kaže da je automatsko prepoznavanje lica u principu najozbiljniji problem.
Dlaka u jajetu
- Ako se iza svega nalazi čovek, to je i dalje neka vrsta nadgledanja, ali ne toliko masovnog. Međutim, ako to radi softver baziran na neuronskim mrežama i veštačkoj inteligenciji, onda vas prate baš u svakom trenutku. Jednom kamerom, pa drugom, trećom, a sve završava u određenim bazama podataka, što je problem - ističe Joler.
Međutim, profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić kaže za "Vesti" da nije dobro u svemu tražiti dlaku u jajetu.
- Nije sporno da sve na ovom svetu može biti predmet zloupotrebe, ali to ne znači da nećete sesti za volan zato što je moguće da ćete izazvati saobraćajnu nesreću. Prenebegava se činjenica da će sa novih 1.000 video- kamera Beograd drastično povećati bezbednost i to je najvažnije. Ukoliko pričamo o mogućim zloupotrebama zaboravljamo da će te kamere koristiti MUP i da je u takvom sistemu veoma lako utvrditi ukoliko dođe do povrede zakona - ističe Dragišić.
Skupštinska kontrola
Božo Prelević se slaže s ovom tvrdnjom, ali se opet vraća na, za njega ključno pitanje - postojanje institucija.
- Slična priča je i sa prisluškivanjem od strane MUP ili BIA. Sve je definisano zakonom, ali ne pamtim da je skupštinski Odbor za bezbednost poslednjih desetak godina ušao u vanrednu kontrolu u MUP ili u BIA i tražio spisak ljudi koji se trenutno prisluškuju i adekvatne sudske naloge za takvu aktivnost. Bez te parlamentarne kontrole rada Službi teško da možemo govoriti o suštinskoj kontroli - ističe Prelević.
Ostaje da praksa pokaže da li će Beograd s novih 1.000 kamera ugroziti privatnost građana ili će postati kao London ili Peking koji imaju najveći video-nadzor na svetu.
Pokriveno 15 gradova
U Srbiji je u 15 gradova i na 58 mesta već postavljen video-nadzor koji uglavnom služi za evidentiranje saobraćajnih prekršaja.
Najviše kamera je u Beogradu, ali ovakav vid nadgledanja postoji i u Čačku, Nišu, Gornjem Milanovcu...
Radnje već zaštićene
Mada ne postoje tačni podaci, procena je da je u Beogradu uz kamere koje je postavila država ima još najmanje 100.000 onih koje su montirali privatnici kako bi zaštitili svoj poslovni prostor. Kamere su na bankama, radnjama, a sve više i na stambenim zgradama.
Japanci najbezbedniji
Prema istraživanju časopisa "Ekonomist" od prošle godine, sprovedenom kroz analizu 49 indikatora u svim aspektima sigurnosti, najbezbedniji grad na svetu je Tokio, drugi Singapur, a treći Osaka. Četvrti na toj listi je Toronto, a slede Melburn, Amsterdam, Sidnej, Stokholm, Hongkong i na desetom mestu Cirih.
I Crna Gora pod objektivom
MUP Crne Gore je planom javnih nabavki za ovu godinu opredelio 2,5 miliona evra za kupovinu video-opreme za nadzor gradova. Planom je predviđeno da će Bar biti prva opština u ovoj državi pokrivena video- nadzorom. Do 2021. je predviđeno da video-nadzor bude postavljen u Podgorici, Nikšiću, Budvi, Kotoru i Herceg Novom, a sve će ukupno koštati oko pet miliona evra.
Nadgledanje samo po zakonu
Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku takođe ističe da je problem u privatnosti građana, ali da postoji i niz nejasnoća.
- Pre svega, nisu poznata mesta na kojima će biti postavljene kamere. To je u suprotnosti s Ustavom koji građanima daje pravo da budu obavešteni o tome kako se prikupljaju njihovi podaci - naveo je Đorđević.
Za njega je ključno pitanje da li je MUP ispitao mogućnost kontrole na neki manje invanzivan način s obzirom na to da je u Srbiji pravni okvir za video-nadzor u potpunom rasulu, jer ne postoji zakon ili akt koji reguliše video-nadzor.
Zoran Dragišić odgovara da je smešno očekivati da će novih 1.000 video-kamera ugroziti privatnost građana u situaciji kada ih snimaju pri ulasku u skoro svaku prodavnicu, kafić, banku ili kladionicu.
- Ovde je ključno da će se taj video-nadzor koristiti na javnim mestima što je zakonom jasno regulisano. Istovremeno, svi objekti koji su pod video-nadzorom moraju imati jasna obaveštenja i čini mi se da se ta pravila i te kako poštuju - zaključuje Dragišić.
