Ponedeljak 20. 1. 2020.
Washington
00
  • Chicago
    -40
  • New York
    -90
  • Belmont
    -70
  • Atlanta
    00
  • Boston
    80
  • Firt
    -30
  • Denver
    00
  • Detroit
    -50
  • Dover
    00
  • Hartford
    -40
  • Orlean
    -60
  • Helena
    00
  • Ren
    -90
  • Honolulu
    200
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    130
  • Salem
    -70
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    120
  • Topeka
    -80
0
Četvrtak 18.10.2018.
05:00
Nenad Ljubinković A

Srpski mitovi i kultovi (4): Kalendar uređuje haos

Kalendar označava i podrazumeva računanje vremena na osnovu prirodnih pojava koje se javljaju u pravilnim vremenskim razmacima - kretanje Meseca oko Zemlje, kretanje zemlje oko vlastite ose i oko Sunca. Verujući duboko da je planeta Zemlja, koju nastanjuju, centar univerzuma, naši daleki preci su okretanje Zemlje oko vlastite ose i oko Sunca doživljavali kao okretanje Sunca oko Zemlje.

commons.wikimedia.org
Foto: Ilustracija

Tokom istorijskog razvoja narodi su se prvo upravljali prema tzv. lunarnoj, a potom prema solarnoj godini. Najduže se u upotrebi održala kombinacija luno-solarne godine (na primer kod Jevreja). Stvaranje kalendara je deo značajnih ljudskih napora da se uspostavi određeni red u "prvobitnom haosu".

Posmatrajući pažljivo prirodu, živeći sa njom i od nje, težeći da vlastiti život prilagodi događanjima i promenama u prirodi, narod je uočio postojanje određene pravilnosti u zbivanjima. Svetlost i tama, dan i noć su se smenjivali u pravilnim razmacima. Spoznao je da svetlost i toplota potiču od Sunca, a da noć pripada Mesecu. Zapazio je i veliki uticaj Meseca i Sunca na prirodu, posebno na vegetaciju. Iskusio je kako priroda može da bude nemilosrdna, ali i blagonaklona i izdašna.

Došao je do uverenja da priroda ima mnogobrojna lica, odnosno da je sačinjena od niza pojedinačnih ćudljivih moćnika. Verovao je da se moćnici prirode mogu umoliti pod uslovom da im se čovek pojedinačno obrati u "pravo vreme", "na pravom mestu" i " pravim načinom". U protivnom - ne samo što se neće postići željeni ishod, već moćnik može i da se razljuti, pa onda zlo i naopako. Vreme u narodnom svakodnevnom životu, u narodnim obredima i običajnim postupcima ima izuzetno značajnu ulogu - razdoblje godine, određena sedmica, određeni dan, doba dana.

Paganska verovanja

Sklon sam da verujem da su upravo hrišćanski praznici nastojali da uspostave vezu s narodnim kalendarom, a ne obrnuto. Uostalom, bogomolje su u počecima tzv. monoteističkih religija uvek građene na mestima starih svetilišta koja su bila predmet obožavanja, sakralnog poštovanja. Time se narod postepeno navikavao na prihvatanje novog religijskog učenja, a ovo je, pak, nastojalo da u bitne, gradivne elemente svog učenja ugradi odgovarajuće, narodu značajne i prepoznatljive segmente tzv. paganskih verovanja. Pokušavajući da se na osoben način srodi s prirodom, s moćnicima koji je čine i koji jednovremeno njom upravljaju, narod je ustanovio prve kalendare.

Lunarni kalendar je svakako stariji od solarnog. Mesečev "rast" od mladine i uskog "mesečevog srpa" (prve čevrti), do punoga Meseca (uštap) i poslednje četvrti - može se lako pratiti golim okom. Obično posmatranje Sunca nije moglo da pruži jednake rezultate. Sunce ne prolazi kroz očigledne etape rasta, kao Mesec. Za njegovo posmatranje, za utvrđivanje sunčeve godine potrebni su instrumenti, makar i najprimitivniji, i dugo uporno, pažljivo promatranje. Zbog toga je lunarna godina bila u upotrebi veoma dugo. Među brojnim kalendarima nastalim u različnim vremenima, kod raznih naroda, za Evropljane su najglasovitiji - rimski, julijanski i gregorijanski. Rimski kalendar tradicija pripisuje osnivaču Rima Romulu, a uspostavio ga je Romulov naslednik car Numa Pompilije (752-672. p.n.e.). U početku je rimski kalendar verovatno bio lunarni po ugledu na Grke, ali je vremenom prerastao u kombinaciju lunarno-solarnog kalendara.

Pokretni praznici

Najstarija poznata verzija kalendara imala je 10 meseci, a počinjala je oko prolećne ravnodnevice (Martius, Aprilis, Maius, Iunius, Ljuintilis, Sextilis, September, October, November, December). Godina je trajala 304 dana. Zimski deo godine sa zamrlom, vidno još neprobuđenom prirodom nije računat (oko 61 dan). Godina je počinjala 1. martom, pa su tako oktobar, novembar i decembar bili osmi, deveti i deseti mesec u godini. Kasnije, posmatranje "sunčevog kretanja", dovelo je do saznanja da se sunčana godina bitno razlikuje od lunarne godine i da traje tačno 365 dana i još jednu četvrtinu dana. Imperator Julije Cezar odlučio je da nova saznanja i ozakoni.

Odluku o promeni rimskog kalendara doneo je 46 godine pre naše ere, a novi, julijanski kalendar stupio je na snagu sledeće godine (709. ab urbe condita - od osnivanja grada Rima). Prema julijanskom kalendaru, nakon tri proste godine od po 365 dana, dolazila je prestupna sa 366 dana. Dodatni dan pridodavao se februaru. Međutim, vremenom se pokazalo da postoji i dalje određena razlika između godine prihvaćenog julijanskog kalendara i precizno izmerene sunčeve, odnosno solarne godine. Krajem 16. veka je utvrđeno kako je od donošenja tzv. julijanskog kalendara do 1582. godine nastala negativna razlika od 10 dana.

Zbog toga je papa Grigorije XIII (1502-1585, papa od 1572. do smrti) naredio da nakon četvrtka, 4. oktobra 1582. godine, nastupi petak, ali ne peti, već petnaesti oktobar. Postepeno su evropske zemlje prihvatile gregorijanski kalendar. Ni prihvatanje julijanskog kalendara, ni kasnije prihvatanje gregorijanskog nije podrazumevalo i potpuni prelaz na solarnu godinu, na računanje vremena isključivo prema suncu. Hrišćanska crkva, na primer, i katolička i pravoslavna, neke praznike i danas određuje prema Mesečevom kretanju. To su tzv. pokretni praznici među kojima je najznačajniji Uskrs, najveći hrišćanski praznik.

Trinaest dana razlike

Srpska pravoslavna crkva zadržala je u upotrebi julijanski kalendar i prema njemu proslavlja crkvene praznike. S druge strane, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je 18. januara 1919. godine novi reformisani, tzv. gregorijanski kalendar, pa od tada postoji razlika između zvaničnog državnog i crkvenog kalendara. U ovom veku razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara iznosi 13 dana.

Zvezda ženi Meseca

Srbi su se, u početku, takođe služili lunarnom godinom. O tome svedoči i pesma zabeležena među Srbima u slavonskoj krajini. Zvezda Prihodnica, veli pesma, namislila je da oženi Meseca. Sam Bog će biti pozvan za kuma, Sveti Jovan za prikumka, a Sveti Petar za starog svata. Uloga devera namenjena je Svetom Iliji, a deveruše Blaženoj Mariji. Nevestinskim vencem okruniće se zvezda Danica, Sunčeva kćer. Međutim, zvezda Prihodnica ubrzo mora da porekne vlastite reči, da odustane od polazišne namere. Razlog je nesporan:
"Jer Mjeseče ne htje se ženiti,
valja bi mu često se mijeniti;
nego osta neženjen u majke,
pak se šeta po vedromu nebu
i kazuje dane i godine."

SUTRA - Srpski mitovi i kultovi (5): Ugovori od Đurđevdana do Mitrovdana

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
  • 2020 © - vesti online