Slobodan Milošević - lične i političke drame (9): Bratska odanost
"Da se rodio i treći brat Milošević, koje bi nacionalnosti bio?", upitao je Stane Dolanc Slobodana Miloševića na jednom svečarskom okupljanju u CK SKJ. Dolanc je aludirao na okolnost da je on bio visoki partijski funkcioner u Srbiji, a brat Borislav beše šef Međunarodne komisije na federalnom nivou, kao crnogorski kadar!
- Sigurno ne bi bio Slovenac! - glasio je munjeviti odgovor Slobodana Miloševića, koji je izazvao opšti smeh prisutnih.
A mlađi Milošević, sa kojim se autor ove knjige Đuro Zagorac, tada prvi put pozdravio, delovao je, kako ga opisuje, snažno i samouvereno, što je pokazivao i njegov pomenuti odgovor. Tom prilikom, imao je i čuvenu cigaru "Havanu", što je inače bio manir Josipa Broza.
Srbin iz Crne Gore
- Borislav Milošević, poznatiji više kao Bora, važio je za pouzdanog analitičara zbivanja na međunarodnoj sceni. U diplomatsku službu ušao je tiho, a koliko se zna niko ga nije forsirao, piše Zagorac u knjizi "Slobodan Milošević - lične, političke i sudske drame".
- Posle završenih studija, Borislav je jedno vreme radio u društveno-političkim organizacijama u Požarevcu. Stekao je opšte simpatije, ali se pouzdano zna da ga "baza" nije gurala. On je sam osetio da mora dalje. Važno mu je bilo pružanje prilike, a posle toga on osvaja i nadređene i podređene. Pre postavljanja na visoku partijsku dužnost, ovladao je diplomatskim manirima kao politički savetnik u Ambasadi u Moskvi.
Bora se legitimisao kao Srbin iz Crne Gore i Jugosloven. Posle donošenja Ustava 1974. godine, a naročito posle Titove smrti, to nije bilo dovoljno za opstajanje na određenoj funkciji, a o napredovanju nije moglo biti ni govora. Kako je on dospeo na crnogorsku? Rođen u Nikšiću, od roditelja čistokrvnih Crnogoraca - zar nije već dovoljno? Ta okolnost je bila značajna, ali ne i odlučujuća. Borislava je korenima privoleo Dobroslav Ćulafić, jedan od najistaknutijih crnogorskih kadrova u Federaciji. Takvo političko uporište i lične sposobnosti, odvele su ga pravo za ambasadora u Alžir.
Kada se vratio sa te funkcije, država koju je odlično predstavljao počela je da se raspada. Znajući za njegove kvalitete, crnogorske vlasti mu nude da dođe u Podgoricu. Njegova procena je bila dobra, ponudu je odbio, diplomatiju ostavio, vrativši se, u početku "malim", privrednim poslovima. Zapošljava se u beogradskom Ineksu, doprinoseći da se firma ne raspadne. Moskva se i ovoga puta pokazala kao prava za njegovu ponovnu, ovog puta privrednu, afirmaciju?
Glas do Kremlja
Bora je u mladosti uvek bio pet koraka ispred mlađeg brata. Borina brižnost i bratska ljubav činile su svoje. Bora se od brata Slobodana sve više udaljavao, po prirodi stvari, stariji brat nije tražio usluge, a mlađi ga u svojoj kadrovskoj kombinatorici nije imao na spisku. Šta je Boru, s obzirom na to da je poznavalac svetskih političkih prilika, u koje se globalno nije uklapao politički koncept njegovog brata Slobe, nateralo da ponudu za tako važno mesto, ambasadora u Moskvi - i prihvati?
Pre će biti da je po sredi činjenica da želi da se bratu nađe na usluzi više nego što sa ubedljivošću i stručnošću može da zastupa njegovu političku viziju pred svetom. A da Slobodan nije pogrešio u izboru svog brata, ubrzo se pokazalo kao tačno.
Bora je uspeo da pridobije naklonost rsukih medija, preko kojih je mogao da se čuje i srpski glas, da angažuje privrednike i ministre kako bi se pomoglo državi. Njegov glas je mogao da dopre do Kremlja, ali nije izvesno koliku je tamo specifičnu težinu imao.
Prilikom dolaska novih vlasti, Borislav se, kako je utvrdio Zagorac, poneo profesionalno i dostojanstveno. Iako skrajnut, nalazio bi se na ljudskoj i poslovnoj usluzi onima koji su, u ime te vlasti stizali u Moskvu.
Istu ljudskost pokazivao je i prema bratancu Marku, koga je štitio od poplave mnogih optužbi i potraga, izdatih za njim u zemlji.
Iz drugog braka sa Milankom Jakšić rodio mu se sin Svetozar iz čega nije teško zaključiti da je poželeo da sačuva uspomenu na svog oca Svetozara! Uzvišenu bratsku ljubav i odanost Borislav je iskazao kad im je bilo najteže, u vreme Slobodanovog hapšenja, sudovanja i smrti.
Samoubistvo tetke i ujaka
Tetka, Darinka Dara Milošević bila je izuzetna pojava i autentični izdanak svog zavičaja. Imala je držanje brata Svetozara - hodala je gordo, što samo po sebi podrazumeva da se u tom slučaju drugi ne primećuju, piše Zagorac.
- Da onog kobnog avgustovskog dana 1962. godine, nije otišla od kuće ni Svetozar se ne bi ubio. Ona je bila drugo utočište i bratancima, Borislavu i, naročito sobodanu. Dara je imala dva braka u koja je tiho ulazila. Prvi je bio sa oficirom, koji joj priliči, ali izgleda da on nije mogao da podnosi "konkurenciju". U drugi brak je ušla sa čovekom koga je njena gordost privlačila, a ne odbijala. Živeli su u beogradskom naselju Krnjača, mirno i srećno. Vremenom, Dari se pogoršao vid. Što se više brinula slabije je videla, da bi na kraju obnevidela. Iako je od svog čoveka bila hrabrena i ubeđivana da oni imaju još dva oka i da će njima gledati do kraja života, to nije bilo dovoljno da joj podigne veru u snagu. Kada je skupila snagu i kada je ostala sama, u svojoj nemoći imala je toliko snage da sebi oduzme život. Slobodan je sve učinio da je dostojno sahrani na beogradskom Novom groblju.
Zagorac u knjizi navodi i da je Slobodanov ujak, visoki oficir kontraobaveštajne službe, Milisav Koljenšić izvršio samoubistvo 26. marta 1963. u vreme kada mu se divio čitav crnogorski oficirski lobi i kada se očekivao njegov uspon.
Zahlađenje odnosa
Ima indicija da je posle Slobodanovog uspona došlo do hlađenja njihovih uzajamnih, bratskih odnosa. Otkud Bora ponovo u diplomatiji?
Tek kada je Slobodan, boraveći u poseti Jeljcinu, pozvao Boru, želeći da se stara ljubav obnovi, ovaj nije mogao da ne popusti.
Pristao je tada i da mu, kao vrsni znalac ruskog jezika i prilika u toj zemlji, bude i prevodilac u razgovoru s Jeljcinom (u svoje vreme prevodio je i Titu, u razgovoru s Brežnjevim). Znajući da boljeg znalca i odanijeg čoveka nema, Sloba je insistirao da Bora prihvati mesto ambasadora "u zemlji cara Borisa".
