Karađorđe u narodnom predanju (14): Sveti Stefan doneo pobedu
Beograd je pao u srpske ruke 1807. godine zahvaljujući velikom junaštvu ustanika, predvođenih Voždom.Opsada Beograda od strane ustanika u Prvom srpskom ustanku najgrandioznija je pojava, govorio je istoričar Nebojša Damnjanović u projektu "Karađorđe i Srpska revolucija"
- Dakle, dve i po godine, čak i nešto više, hiljade ustanika, u nekim trenucima i nekoliko desetina hiljada opseda Beograd. Šta god da se dešavalo na drugoj strani, a mnogo toga se dešavalo, pa recimo velike bitke - Ivankovac, Mišar, Deligrad, celo to vreme, a to se najčešće nema sve na umu kad se razmišlja o tom periodu - celo to vreme traje i opsada Beograda, koja se nikako ne napušta, ni za trenutak.
To nije, puka opsada... ustanici doduše leže negde u tim šančevima...
- Najzad, krajem 1806. na Svetog Andreju Prvozvanog, tada je to bilo 1. decembra, sada je to 13. decembar, godine 1806. ustanici su sa više kolona napali na varoške, znači ne kalemegdanske, već varoške kapije. I uspeli su, zahvaljujući pomoći ranijeg, takođe, branioca turskog Beograda Konde Bimbaše, čoveka neizvesnog porekla, negde iz makedonsko-epirskih predela, uspeli su, četa najodvažnijih predvođena Uzun Mirkom Apostolovićem - ovladali su bedemom kod Sava kapije, potom Varoš kapijom, najzad i na Stambol kapiji bio je veliki boj gde je poginuo vojvoda Gročanske nahije Vasa Čarapić i gde se Milisav Čamdžija oglasio velikim junaštvom.
Četiri kapije
- Ustanici su u šančevima koji su iskopani uz stare šančeve maršala austrijskog Laudona od Save pa sve do Dunava, a na Vračaru... a Vračar je, kaže Vuk Karadžić, to su ona brda koja se vide oko Beograda. Prilično, neodređeno.
Šta je Beograd u to vreme? Beograd je kao i većina gradova u svim vremenima, u suštini jedna ulica. I to je ono od današnjeg Kalemegdana pa do današnjeg Trga Republike, odnosno stare Stambol kapije i naravno one ulice koje su poprečne na tu ulicu.
Postoji tvrđava, Donji i Gornji grad beogradski, stara tvrđava još iz antičkih vremena, no koja je tada, u suštini, prevashodno pečat austrijskog prisustva, dugotrajnog u prvoj polovini 18. veka, i postoji varoš beogradska na već opisanom terenu sa četiri kapije prema unutrašnjosti - Sava, Varoš, Stambol, i Vidin kapija, takođe opkoljena bedemom - kaže Damnjanović.
- U kratkom roku, posle ove provale, ustanici su ovladali Beogradom. Smatra se da je poginulo oko 50 ustanika i oko 300 Turaka. Po pravu plena, pljačka zauzetog grada je trajala dva dana. Zatim su se primakli Kalemegdanu i Gušanac Alija, videći da nema kud - uzgred, on je celo vreme kuburio, ne toliko sa opsađivačima, nego sa nedostatkom hrane, koju je nabavljao iz Austrije, a u ntus vrhu Srbi su bili zauzeli i ostrvo, Veliko ratno ostrvo, izazivajući proteste Austrijanaca - lađom je otplovio za Vidin, kod svojih prijatelja, a Sulejman-paša, koji se sam najzad pojavljuje - dugo u senci svemoćnih janičara i Gušanca i njegovih krdžalija - pokušao je nekim lukavstvom da se održi makar u Gornjem gradu.
- Srbi su kroz tu kapiju prodrli u Donji grad i onda na svetog prvomučenika Stefana, 1807. godine, Beograd je konačno pao u srpske ruke. Za prvog stasrešinu, današnjim rečnikom gradonačelnika, to se tad nije tako zvalo, Karađorđe je postavio Mladena Milovanovića. Mogli bismo ovo kazivanje završiti pripomenom da su potomci Voždovi sa sećanjem na dan zauzeća Beograda, dakle Svetog Andreju Prvozvanog, promenili slavu. Inače, slavili su svetog Klimenta, slavu retku u Srba. Mogu vam reći, iz ličnog iskustva, da nisam sreo čoveka koji slavi Svetog Klimenta. To je bila krsna slava Vožda i njegovog sina, setimo se, njegovi stari su i došli iz predela oko Skadarskog jezera, u kojem je bilo i Klimenata i drugih. Tamo je, očito, taj kult bio raširen.
Eh, unuk Petar, kasnije kralj je, čini mi se 1890. godine, ili tih godina, promenio slavu i uzeo dakle dan zauzeća Beograda kao slavu vladalačke kuće, kao slavu dinastije.
Doprinos volova
- Uglavnom svi viđenije Srbi su se pred ustanak bavili trgovinom svinjama i volovima. Kada je počeo ustanak, tada je trgovina prestala. Opsedajući Beograd, Srbi su ga držali u opsadi dve godine.
Tada je trebalo odlučiti da se po svaku cenu Beograd oslobodi i da se onda pokuša sa portom postići što časniji mir. Tako su počele pripreme za konačno uzeće Beograda. Austrija je bila zatvorila granicu i nije htela da daje barut Srbima, pa je bilo pitanje sa kojim barutom zauzeti Beograd. Onda je Karađorđe pozvao svoje vojvode i kazao: "Da pišemo volove." I Karađorđe je sam prvi dao 30 volova, koje će kasnije Srbija platiti i vratiti, a onda su volove pisali i svi ostali, i tako se skupilo preko 100 volova.
Oni su prodati, za njih je kupljen barut, tako su i srpski volovi dali svoj doprinos oslobođenju Beograda - besedio je književnik Milovan Vitezović.
