Karađorđe u narodnom predanju (3): Kucnuo čas za diplomatiju
Istoričar književnosti, dr Nenad Ljubinković u knjizi "Kazivanja i filmovi o heroju topolskome" ukazuje na to da kako ustanak odmiče, i kako se ređaju uspešne pobede ustanika, tako Karađorđe kroz narodnu pesmu šalje jednu drugačiju poruku, koja i danas, kako kaže, kad je čovek posmatra izaziva veliko poštovanje.
- To je poruka krajnje mudrog čoveka koji odjednom sugeriše Filipu Višnjiću da nađe lepe reči za protivnike, da im se oda priznanje kao hrabrim ratnicima, kao časnim ljudima, kao poštenim ljudima sa kojima suživot neki kasniji može sasvim dobro da se nastavi. Sa te strane, vrlo su zanimljive dve varijante jedne pesme o poznatom, možda najčuvenijem boju Prvog srpskog ustanka, Boju na Mišaru.
Kosovska legenda
- U prvoj varijanti, onoj koju je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić, i objavio u prvoj Pjesmarici 1814. godine - zanimljiv je opis tog boja u kom je poginuo Kulin kapetan. U tom boju koji je prva, stvarno velika pobeda ustanika, šta impresionira pevača? Impresionira ga osvajanje, odnosno zadobijanje preskupe Kulinove sablje. To što su Turci pobeđeni, to je jedno, to što je bila velika bitka, to je drugo, to što je bio sukob konjice vrlo impresivan u tom boju - to sve ostaje u senci, a najvažnija je ta sablja koja vredi tri careva grada, koja je preskupa i koja je završila u posedu Miloša Stojićevića Pocerca, dakle, čoveka koji je u boju dobio nešto neverovatno.
- U drugoj varijanti te pesme - koja će biti objavljena samo godinu dana kasnije, u drugoj Vukovoj Pjesmarici, stvar se bitno menja. Menja se u tom smislu, što ta sablja odjedanput kreće, ne može se reći, čak ni u treći plan, nego potpuno ide na marginu. Ona jeste osvojena, jeste skupa. To se konstatuje i preko toga se prelazi. Međutim, insistira se na nekim drugim stvarima koje jesu za ovaj razgovor veoma značajne.
Pre svega, insistira se na kvalitetu poginulih turskih junaka. I tu se insisitira na nekim stvarima koje čitav taj boj pokazuju u jednom, ako se uopšte za boj može tako reći, krajnje ljudskom svetlu. Recimo, smrt Beširević Ase (Asana), "koga ljepšeg u svoj Bosni nema", i taj prelepi junak, svakako hrabar ratnik ostavlja za sobom "zlato isprošeno". Dakle, jedna devojka će ostati bez svoga verenika, bez svoga nesuđenoga supruga, i to je lična drama koja na neki način dolazi u drugi plan čitave te mišarske tragedije.
- Ono što je, takođe, zanimljivo i što se pojavljuje kroz tu epiku ustanka na zanimljiv način, to je pitanje kosovske legende. Kosovska legenda je obeležila kraj srpske srednjovekovne države, jedne moćne države, bar kako je narod želeo da veruje da je bila moćna, i gde se smatralo da su poslednji borci na Kosovu polju, predvođeni knezom Lazarom, svesno žrtvovali svoje živote, kako bi, s jedne strane, otkupili grehove predaka i grehove savremenika i, s druge strane, kako bi vlastita tela, vlastite živote ugradili u temelje buduće države, koja tek treba da nastane. Tu je veoma interesantno porediti dva lika koja postoje u epici ustanka i koja se nekako prepliću.
Boj na Loznici
U pesmi "Boj na Loznici" Karađorđe od određenih vojvoda traži da vrlo pažljivo kontrolišu porostore koji su im dati na upravu i zaštitu. Kroz usta Višnjićeva, Karađorđe poručuje vojvodama da ako se drže toga, i da ako Luka, recimo, ne štiti Drinu i Tamnavu, da će on njega lično obesiti. Dakle, glavom ćeš mi platiti ako ne izvršiš zadatak. Potpuno jednake odredbe stoje i u Karađorđevom delovodnom protokolu koji je sačuvan iz 1812. i delom iz 1813. gde on, takođe, u svojim cirkularima, upozorava kneževe nahijske da ih čeka smrtna kazna, ako se ne pridržavaju njegovih naredbi.
Pouke starca Foče
- S jedne strane, to je Majka Jugovića, jedna od ključnih ličnosti kosovske legende, supruga staroga Jug Bogdana, majka kneginje Milice, po narodnoj pesmi, koja jednog trenutka ne može da podnese nesreću koja ju je snašla i koja završava život tako što joj prepukne srce od žalosti. Njena smrt suštinski označava kraj stare srpske države i nastanak turskih vremena, nastanak vremena petstogodišnjeg robovanja pod Turcima ili turske nadvlasti.
S druge strane, smrt Kulinove kade u pesmi "Boj na Mišaru", ima jedan potpuno identičan značaj (kao smrt Majke Jugovića), ali u drugom smislu. Njena smrt označava da su nastala druga vremena. Okrenulo se kolo sreće i sada je prošlo vreme turske nadvlasti, sada ponovo nastupa vreme oporavka, uzdizanja srpske države.
- U pesmu koja označava početak Prvog srpskog ustanka vrlo spretno su utkani neki delovi koji zapravo daju punu mogućnost za uspostavljanje kasnijeg zajedničkog suživota Srba i Turaka na određenom prostoru. U tom smislu je krajnje zanimljivo izlaganje starca Foče, koji opominje dahije, pokazuje im šta je sultan Murat - koji je praktično pobedio Srbe na prostoru Kosova i od koga počinje neko novo vreme tursko na prostorima - kazuje im šta je on ostavio u amanet, kako se treba rukovoditi rajom.
Ti stihovi koje izgovara starac Fočo, u stvari su rezime Muratovog viđenja vladanja balkanskim prostorima. Uzgred budi rečeno, to viđenje je sadržano i u nekim cirkularnim pismima s kraja 15. veka, dakle, nešto što deluje vrlo autentično. Tu se pokazuje politička doktrina kako treba vladati masama, kako se uspostavlja kontakt sa vođama masa i gde se tačno zna šta treba dati knezu, šta treba dati kmetu, da se ne pogreši da se kmetu da previše, da se ne pogreši da se knezu da premalo, što je jedna vrlo dobra logika.
Pohvala pismenosti
U uvodnoj Karađorđevoj koncepciji koja treba da utemelji vlast na ovim prostorima vrlo je zanimljivo vrlo diskretno odavanje priznanja pismenosti. Kada se razmišlja o tome, kako je izgledala Velika škola za vreme Prvog srpskog ustanka, onda je jasno kako su pismeni ljudi mogli da bodu oči. I Filip Višnjić na jedan vrlo vešt način odaje priznanje pismenosti i nauci.
Tu se nalaze i oni poznati stihovi koje Fočić Mehmed-aga izgovara, gde kaže: Dok pogubim dvojicu igumana - Hadži Đeru i Hadži Ruvima - to su dvojica igumana koji "znadu zlato rastapati i sa njime sitne knjige pisati, nas dahije caru opadati". To je jedna izvanredna pohvala pismenosti, ali na način koji je vrlo diskretno izveden da se niko ne oseća uvređenim.
