Karađorđe u narodnom predanju (20): Napoleon hteo da smakne Vožda
Akademik Milorad Ekmečić besedio je 2000. godine za projekat "Karađorđe i Srpska revolucija 1804 - 1817" da je do 1806, Napoleon prema Srpskoj revoluciji vodio neutralnu politiku, politiku posmatranja, ali da se od te godine, njegova politika prema Istočnom pitanju radikalno menja.
- Razlog zašto je to bilo tako jeste njegovo saznanje da ti Srbi nisu baš tako mali faktor, da srpske vojničke pobede nisu baš tako beznačajne. Srbi su 1805. kod Ivankovca potukli tursku armiju. Do 1806. Srbi su izvojevali dve velike pobede, prvu kod Mišara, drugu kod Deligrada.
- Odjedanput svetske novine, gde god su u to vreme izlazile govore o Srbima, obaveštavaju o Srbima i, Ranke je za svoju knjigu, dobio spoznaju kao mali đak u nekom katoličkom manastiru u Nemačkoj, jer je na brzinu pročitavao novine koje bi tamo dolazile. I tada on prvi put saznaje da imaju neki ustanici kod naroda na Balkanu i u Španiji.
Dokazi za zaveru
- Potpisom svog ministra spoljnih poslova, Napoleon menja tu neutralnu politiku i, umesto da se suprotstavi Turskoj, on nastoji da sačuva Tursku. On nastoji da suzbije Srpsku revoluciju, da, koliko je moguće, likvidira Karađorđa.
Moć intuicije
Karađorđe jeste bio nepismen čovek. Međutim, imao je vrlinu velikog čoveka, koju Jakob Burkhart visoko ceni, a to je moć intuicije, besedio je akademik Milorad Ekmečić u knjizi "Kazivanja i filmovi o heroju topolskome".
- Neki, čak svedoci kažu da je Karađorđe mogao da prorokuje nešto, da mu se pričinjava da se, recimo na Rudniku u tom trenutku dešava nešto. U svakom slučaju imao je intuiciju i izuzetan smisao za razumevanje onoga šta se događa.
On zna da se priprema rat Turske i evropskih država i da tu balkanski narodi igraju određenu ulogu. On zna da su neki balkanski narodi stvarali zavere, stvarali su svoje heterije, od 1797. godine. Kaže se da ona zavera nije postojala u beogradskom pašaluku.
Milorad Pavić, književnik i značajan istoričar, došao je do dokumenta iz kojih se vidi da su u Beogradskom pašaluku postojala dva člana te heterije Rige od Fere. Heterija je onda stvorena tek kasnije, nakon 1814. godine i Karđorđe je tek onda toj heteriji pristupio, govorio je Ekmečić.
- Ja, ovde nisam samo izneo jednu reč, kada sam rekao - nastoji "Napoleon da likvidira Karađorđa", jer zaista je to postojalo. Jedan istoričar iz Bosne i Hercegovine, jedan lingvista Kvesić, Hrvat, u svoje vreme je otkrio mnoga dokumenta koja su bila potpuno nepoznata i ustupio ih meni da ih objavim. Iako sam ja insistirao da ih on objavi, on to nije uradio, nego je ostavio meni.
- To su dokumenta o tome da je da je Francuska pripremala jednu zaveru protiv Karađorđa, uz pomoć dvojice srpskih vojvoda, da ga oni likvidiraju pod određenim uslovima: "da se njihovim izaslanicima u Dalmaciji plati - da novac, daju imanja u Virtenbergu i u Austriji, a oni će onda ubiti Karađorđa, i tako pomoći Turskoj da likvidira Srpsku revoluciju.
- Od 1806. godine počela je ta zavera koju su sa dvojicom srpskih vojvoda pokrenuli Turci oko Karađorđa, a Napoleon se u tu zaveru ubacio 1807. godine. I o tome postoji više dokumenata.
- To se dešavalo, iako imena tih dvojice vojvoda koji su pripremali ubistvo Karađorđevo nisu pominjana. Očigledno, to su Stojković i Dobrnjac, koji su već 1809. u svojoj sredini posmatrani kao ljudi koji se izdvajaju i sukobljavaju sa Karađorđem i koji se sumnjiče da bi mogli nešto tu i da urade. Očigledno se to na njih odnosi.
Špijunska mreža
- Pitam se: Zašto to Napoleon nije uradio, zašto Napoleon nije izdao konačno naređenje svom agentu Morbašu koji to priprema? On putuje kroz Dalmaciju, pa kontaktira u Travniku sa turskim vezirom koji je trebalo to sve da koordiniše, i da manje-više pokrene to ubijanje Karađorđa. Zatim je tu konzul francuski u Travniku, sve ide.... U Zemun, i okolo plete mrežu. Ali, konačno naređenje da se ubije Karađorđe, Napoleon nije dao. Zašto?
- Teško je reći. Verovatno zato što je, u međuvremenu uvideo da bi se Srpska revolucija mogla iskoristiti i u korist Francuske. To jest, Napoleon je imao silne muke oko toga da na Balkanu razvije neke države koje bi bile svesne nacionalne države, koje bi bile u stanju da stvaraju savez sa Francuskom ili da se uklapaju u francusku državu.
- Napoleon ima muke da tu izgradi nešto, jednu državu sa nacionalnom svešću o tome. Međutim, on vidi da Srbi to imaju, on vidi da su Srbi zaista samosvestan narod, koji se bori za svoju samostalnu državu.
- Karađorđe, u to vreme, ima još jednu svest o tome šta se dešava, a to je, hoće li Srbija biti jedna država kojoj će ruski car slati guvernera, prema tome i nametnuti kneza, ili će Srbi sami sebi izabrati kneza. To je jako značajno pitanje.
Besmislene instrukcije
- Napoleon je 1806. godine okupirao Dubrovnik, pa je 1809. stvorio takozvane Ilirske provincije, koje su deo njegove imperije, pa pokušava da preko svojih ljudi iz administracije, tu razvije neku svest o naciji, govorio je akademik Ekmečić. To ne uspevaju, proglašavaju dalmatinsku naciju, jer narodi nemaju neke svesti druge, oni ne znaju kakvim se tu jezikom govori. Na primer jedna instrukcija koja se daje na italijanskom jeziku da treba narod da izgradi svoju nacionalnu svest, obnovi svoju nacionalnu svest, toliko je nevešto prevedena, da je na onom jeziku za koji su ljudi smatrali da je nacionalni jezik kojim govori dalmatinsko stanovništvo - ta instrukcija, ta rečenica, u prevodu glasila - "narod treba da obnovi svoje staro poštenje". Zatim se kaže da narod treba da izgradi svoju industriju, ali ne znaju (u prevodu) šta je industrija, šta je industrija, pa su rekli "treba da narod izgradi hitrinu". To je toliko besmisleno postalo.
