"Oluja je zločin za koji niko nije odgovarao"
Centar za građansko obrazovanje (CGO) u Podgorici povodom 23 godine od operacije "Oluja" ukazuje na značaj sećanja na nevine žrtve ovog zločina.
CGO takođe apeluje i na političke lidere država regiona da posvećenije rade na razvoju održive regionalne saradnje, a koja uključuje i utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i shodno procesuiranje, zatim njihovo ugrađivanje u obrazovne programe, negovanje kulture sećanja, poštovanja i saosećanja sa svim žrtvama, kako se počinjeni zločini ne bi zaboravili, ali i kako bi se uticalo i da se oni nikada više ne ponove.
U saopštenju se podseća da je pre 23 godine, napadom na Knin, u zoru 4.avgusta 1995, počeo je dugo pripremani egzodus Srba iz Krajine, a u vojno-policijskoj operaciji hrvatskih jedinica "Oluja" izvršeni su sistemski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njihovoj imovini.
Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995.godine, ubijeno je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama.
"Oluja" je ostala zločin za koji do danas niko nije odgovarao, navodi se u saopštenju CGO.
CGO podseća da je Haški sud osudio je 2011. osudio hrvatske generale Antu Gotovinu , Mladena Markača na višegodišnje zatvorske kazne i da je u presudi konstatovano da su zajedno sa više hrvatskih zvaničnika, uključujući i tadašnjeg predsednika Franju Tuđmana, učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Nakon žalbe, sud ih je 2012. oslobodio krivične odgovornosti, podsećaju iz CGO ističući da je ova presuda izazvala dosta kontraverzi jer su Raspravno i Žalbeno vijeće MKSJ - na osnovu istih činjenica i istog prava - došli do dijametralno suprotnih zaključaka.
Iz CGO naglašavaju da ti zaključci ne dovode u pitanje utvrđene činjenice o tome šta se, zapravo, dogodilo tokom i nakon operacije "Oluja".
Kako se navodi, procesuiranje ratnih zločina mora biti neselektivno, bez obzira na to ko je počinilac, a ko žrtva, jer se zločini ne mogu opravdavati niti potiskivati kao da se nisu dogodili.
Neadekvatno suočavanje sa ratnom prošlošću i dalje opterećuje region, zbog čega i u posljednjoj Strategiji EK za zapadni Balkan apostrofira značaj pomirenja i regionalne saradnje.
Na tome već deceniju insistiraju organizacije civilnog društva u Crnoj Gori i regionu, koje su formirale do sada najširu regionalnu koaliciju koja se zalaže za osnivanje REKOM-a, navodi se u saopštenju koje potpisuje Tamara Milaš, saradnica na programima u CGO-u i portparolke Koalicije za REKOM.
