Ruska bolničarka dala život za Srbiju
Darja Aleksandrovna Korobkina, ruska bolničarka iz Prvog svetskog rata, dobiće spomenik na vrhu planine Gučevo gde je, pomažući srpske ranjenike, poginula pre 104 godine. Tako su odlučili odbornici Skupštine grada, a spomenik će svečano biti otkriven na Vidovdan.
Spomenik hrabroj ruskoj bolničarki koja je stradala 2. oktobra 1914. godine na čuvenoj Koti 708 - Eminove vode, biće postavljen nedaleko od spomen-kosturnice gučevskim junacima. Njegovo postavljanje inicirala je Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika iz Beograda, a darodavac i autor je njen član, likovni umetnik Dragoljub Mirković. Spomenik je visok 3,1 metar, sa 2,4 metra širokim postamentom.
Darja je rođena 1888. godine i živela je u Petrogradu, a u Srbiju je stigla najpre do Valjeva. Tamo se kratko zadržala, da bi u septembru 1914. otišla na prvu liniju fronta. Bila je bolničarka Drinske divizije drugog poziva i prilikom teških borbi kod Kurovića kolibe, dotad neviđenim odvažnošću, previjala je ranjene srpske vojnike. Zabeleženo je da je samo u jednom danu previla više od stotinu ranjenih.
Dobila i ulicu
Darju i njeno junaštvo žitelji Vukovog zavičaja nisu zaboravili. Pano s podsećanjem na hrabru Ruskinju nalazi se već nekoliko godina kod Specijalne bolnice u Banji Koviljači, nedaleko od spomenika na Gučevu. Na stogodišnjicu pogibije, u oktobru 2014, postavljena je spomen-ploča, a ove godine dobila je i svoju ulicu u "kraljevskoj banji".
Posle borbi na Drini, sa Drinskom divizijom odlazi na Gučevo gde su bile najteže i najkrvavije bitke. Najžešće je bilo na koti 708. gde je i poginula pomažući srpskim ranjenim borcima.
Hrabra Ruskinja od prvog dana bila je primer junaštva, o čemu svedoči i sačuvani izveštaj komandanta Drinskog konjičkog diviziona drugog poziva, od 10. septembra 1914. godine o borbama 31. avgusta, 1. i 2. septembra 1914. kod Ade Kurjačice, gde pominjući Darju navodi: "Kao zastupnik komandanta odseka naročito moram po dužnosti istaći retko požrtvovanje, hrabrost i najsavesnije vršenje svoje dužnosti prema ranjenicima za sve vreme borbe i danju i noću, vrlo često u kiši kuršuma, neposredno iza prvog borbenog reda - dobrovoljne milosrdne sestre Darje Aleksandrovne iz Petrograda, koja je sama lično previla preko 120 ranjenika. Za sve svoje zasluge, milosrdna sestra Aleksandrovna zaslužuje najveće ratno odlikovanje."
