Spomenik za rusku heroinu
Na planini Gučevo kod Loznice na Vidovdan je svečano otkriveno spomen-obeležje posvećeno Darji Aleksandrovnoj Korobkini, ruskoj bolničarki iz Prvog svetskog rata, koja je ovde poginula 2. oktobra 1914. godine pomažući srpske ranjenike.
Spomenik, postavljen nedaleko od spomen-kosturnice podignute u čast gučevskim junacima, poklon je Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika i njegovog autora Dragoljuba Mirkovića gradu Loznici.
Episkop šabački Lavrentije, koji je sa ovdašnjim sveštenstvom obavio osvećenje spomen-obeležje, rekao je da se Darja rodila i i bila odgojena u Petrogradu i imala sve uslove da uživa, međutim čula je da srpski narod strada i došla je da leči rane srpskim vojnicima, a "mi smo se okupili da joj kažemo hvala, i njoj i svima onima koji živote žrtvuju za druge".
Na skupu su o hrabroj Ruskinji i srpsko-ruskom prijateljstvu govorili profesor dr Mirko Kerkez, predsednik naučnog veća SKANU, gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović, a svečanosti je umesto ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Čepurina prisustvovao ataše za kulturu u ruskoj ambasadi Aleksandar Konanihin.
On je rekao da su Rusi i Rusija spasli od uništavanja više naroda, ali i da "nažalost i neke vaše komšije, ali i udaljenije zemlje pokušavaju da unište svaki trag u svojoj istoriji vezan za Ruse što Srbi nisu radili".
- Vi ovde gde spavaju naši heroji imate stalno sećanje i iskrenu tugu za svima njima. U vašoj državi ima više naših grobova i kada putujem po njoj uvek vidim ljubav prema ljudima koji su dali svoje živote za slobodu Srbije. Zahvalni smo vam na tome do neba i uvek ćemo biti zajedno, mi nismo samo braća po krvi i po veri, mi smo braća još i po duhu - rekao je na svečanosti i dodao da takve junačke narode kao što su Srbi i Rusi on ne vidi više nigde u Evropi.
Otkriveni spomenik će, prema rečima autora, svedočiti o viševekovnoj čvrstoj duhovnoj i bratskoj vezi ruskog i srpskog naroda. Milosrdna sestra Darja, rođena 1888. u Petrogradu, najpre je došla do Valjeva, da bi onda septembra 1914. otišla na prvu liniju fronta.
Bila je bolničarka Drinske divizije drugog poziva koja je umela dnevno da previje i više od sto ranjenika, govoreći da se ne plaši metka nego zarobljavanja.
Posle borbi na Drini, sa Drinskom divizijom odlazi na Gučevo gde su bile najteže borbe, naročito na čuvenoj koti 708. na Eminovim vodama.
Tu je od austrougarske granate i poginula pomažući srpskim ranjenicima.
Hrabra Ruskinja dobila je spomen-obeležje na planini gde je poginula u 26. godini pomažući srpskom narodu da odbrani slobodu, da podseća nove generacije na bratsku vezu dva naroda i njihov slobodarski duh.
Time se na stogodišnjicu od završetka Velikog rata iskazuje zahvalnost ne samo Darji već svima koji su poginuli braneći Srbiju.
Previla više od 120 ratnika
U izveštaju komandanta Drinskog Konjičkog diviziona II poziva, od 10 septembra 1914. o borbama 31. avgusta, 1. i 2. septembra 1914. godine kod ade Kurjačice, pominje se Darja i navodi: "Kao zastupnik komandanta odseka naročito moram po dužnosti istaći retko požrtvovanje, hrabrost i najsavesnije vršenje svoje dužnosti prema ranjenicima za sve vreme borbe i danju i noću, vrlo često u kiši kuršuma, neposredno iza prvog borbenog reda - dobrovoljne milosrdne sestre Darje Aleksandrovne iz Petrograda, koja je sama lično previla preko 120 ranjenika. Za sve svoje zasluge, milosrdna sestra Aleksandrovna zaslužuje najveće ratno odlikovanje."
