"Bazler cajtung": Ruski guru potpiruje Balkan
"Žan-Klod Junker je nedavno proputovao države Balkana ne bi li širio nadu. Ko ispuni uslove, mogao bi, eventualno, već 2025 da uđe u EU, glasila je poruka predsednika EU Komisije. 'Mi želimo da našu stabilnost prenesemo na Balkan', rekao je Junker", piše švajcarski "Bazler cajtung".
EU ili "Slovensko bratstvo"?
"EU je pod pritiskom: dok je ona već godinama zauzeta sama sobom, autoritarni režimi pokušavaju da prošire svoj uticaj u regionu. Pre svega Rusija želi da torpedira zapadni kurs zemalja, koje su većinski pravoslavne: Srbije, Makedonije i Crne Gore.
I ruski ministar spoljni Sergej Lavrov je bio nedavno u Beogradu. I upozorio zemlje Balkana zbog mogućeg ukrajinskog scenarija. Njih će EU i SAD staviti pred odluku: ili da budu na strani Zapada ili na strani Rusije. "Isti izbor je ponuđen bio Ukrajini, što je dovelo do napetosti unutar ukrajinskog društva i ukrajinske države. Što je prouzrokovalo antiustavni državni udar", misli Lavrov.
Odmah posle Lavrova, na Balkan se zaputio i radikalno desni moskovski filozof i agitpropovac Aleksandar Dugin. U Beogradu je predstavio srpski prevod svoje knjige o metodima koje navodno SAD koriste da bi ostvarile uticaj na društvene razvoje u drugim državama.
Potom je guru velikoruskih nacionalista doputovao u Skoplje, gde je nastupio pred 400 tamošnjih nacionalista, u jednom hotelu makedonskog glavnog grada. Dugina opisuju kao šaptača Vladimira Putina, kao kultnu figuru ultrakonzervativnih krugova u Rusiji i kao vođu "Evroazijskog pokreta", koji predviđa tripolarni svetski poredak pod vođstvom Rusije, Amerike i Nemačke.
Da bi se ovaj veliki cilj ostvario, male države, poput Makedonije, moraju biti uvezane u antizapadnu alijansu. Dugin je u Skoplju rekao da je na neslužbenom putu. Kao 'diplomata ljudi' Rusije upozorio je na opasnosti koje prete sa Zapada. Kad Zapad kaže da nema alternative članstvu u EU i NATO, radi se o "uceni, poniženju i kolonizaciji". Alternativa je, kaže Dugin, 'Slovensko bratstvo'.
Nije slučajno da Dugin upravo u Skoplju pravi atmosferu protiv EU i NATO. Skoro godinu dana tamo vlada prozapadni socijaldemokrata Zoran Zaev. On je odlučan da reši dugogodišnji spor sa Grčkom oko imena. Što bi Makedoniji napokon otvorilo put ka članstvu u NATO, koje je Grčka blokirala vetom 2008.
Rusija će pomoći Makedoniji ako...
Iako Makedonija vojno nije sila, njeno članstvo u Alijansi je simbolički i geostrateški bitno: tri susedne države - Bugarska, Grčka i Albanija - su već članice NATO. Crna Gora im se pridružila prošle godine.
Makedonski nacionalisti odbijaju promenu državnog imena. Za vreme susreta sa Duginom molili su ga da im obezbedi podršku Rusije. Dugin je rekao da Moskva može da pomogne samo ako joj država "uputi zahtev za pomoć".
Ovakve priče u Srbiji rado slušaju. Jer npr. samo tanka većina Srba podržava ulazak u EU, a trećina ih je ubeđena da je najveći darodavac novca Srbiji - Rusija. U čemu se teško varaju, jer: od 2007. do 2017, EU komisija i pojedinačne EU države Srbiji su uplatile preko pet milijardi švajcarskih franaka - za budžet države i za NVO.
Evropske firme su proteklih deset godina investirale u Srbiju 17,3 milijardi švajcarskih franaka: najveći investitor i trgovački partner Srbije je EU. Ruske investicije iznose samo 2,8 milijardi franaka. Jedino što je Srbija od Rusa dobila su nekoliko borbenih aviona, koje je ruska armija, kao zastarele, ionako otpisala.
Zašto se Gabrijel ljutio u Beogradu?
Za vreme svoje poslednje posete Beogradu se doskorašnji nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel veoma ljutio što je na putu od aerodroma do centra grada video velike bilborde, koji slave rusko-srpsko prijateljstvo. A zastava EU nije bilo nigde. Čini se da državni poglavar Aleksandar Vučić podsvesno toleriše rusko mešetarenje da bi njime mogao da ucenjuje Brisel: ukoliko Brisel ne ubrza prijem njegove zemlje u EU, onda će se on okrenuti alijansi sa Rusijom.
Ovakve poruke političari srpske vlade ponavljaju, skoro, pa, dnevno. Da bi taj scenario sprečili, na Zapadu tetoše Vučića. Bivši ultranacionalista i dalje EU integracije označava kao svoj prioritetni spoljnopolitički cilj a za puno Srba je pripadnost Briselskom klubu, pre svega iz finansijskih razloga, posve jasno bolja perspektiva", zaključuje u tekstu "Bazler cajtung".
