Uđe li Hrvatska u evrozonu - Putin dobija najjače oružje u EU
Prethodni put kad se jedna visokorizična ekonomija pridružila evrozoni, imali smo grčki bailout.
"Hrvatsko prihvatanje evra bi bilo katastrofalno"
"Na zahtev svojih najmlađih članica, Brisel razmatra mogućnost daljeg širenja evrozone. Problem Problem je u tome što bi to moglo ugroziti ne samo stabilnost evrozone, nego i budućnost same Evropske unije", piše za Euronews stručnjak za nacionalnu bezbednost Teodor Karasik iz Leksington instituta.
Pročitajte još:
* Poljska i baltičke zemlje koče Srbiju zbog Rusije?
* Američki mediji posle posete Putina: A zašto SAD ignorišu Srbiju?
Među poslednjima u tom nizu je Hrvatska, ujedno i poslednja prinova Evropske unije. U maju 2018. godine, predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković izjavio je kako uvođenje evra očekuje za sedam ili osam godina. Krajem decembra guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić najavio je planove za zvanično pokretanje procesa slanjem pisma namere o uvođenju evra kao zvanične valute u Hrvatskoj.
Međutim, hrvatsko prihvatanje evra bilo bi katastrofalno i poražavajuće za zemlju čije je pravosuđe prožeto korupcijom koja se koristi za širenje ruskog uticaja. EU je 2017. godine tesno izbegla scenario "Grčka 2.0" u Hrvatskoj, kada je najveća nacionalna kompanija Agrokor dobila državnu pomoć kako bi izbegla kolaps. Prihodi Agrokora nose oko 15 odsto BDP-a Hrvatske, isto što i London predstavlja u BDP-u Ujedinjenog Kraljevstva.
Propast Agrokora mogla je da uništi hrvatsku ekonomiju. S oko 60.000 zaposlenih u jugoistočnoj Evropi i godišnjom prodajom od 6,5 milijardi evra, raspad ove kompanije mogao je izazvati domino-efekat finansijske nestabilnosti širom regije.
Zahvaljujući Putinu, to se srećom nije dogodilo. Akcija spasavanja završila je odobravanjem dvema ruskim bankama, Sberbanku i VTB-u, preuzimanja 47 odsto udela u Agrokoru. Ukratko, ovim dogovorom Putin je dobio indirektan uticaj na hrvatsku ekonomiju i na najveću kompaniju u bivšoj Jugoslaviji.
Putinova strategija ostvaruje se u Hrvatskoj
Ubrzo nakon bailouta Agrokora, Gasprom je iskoristio prorusku političku klimu i potpisao 10-godišnji ugovor o isporuci jedne milijarde kubnih metara gasa Hrvatskoj svake godine. S obzirom na to da je 70 odsto tržišta pokriveno, Hrvatska više nema potrebe za daljim uvozom, čime je odvraćena od izgradnje alternativne rute snabdevanja gasom kroz ostrvo Krk, koju podržavaju SAD i EU, a koja je mogla potkopati ruske energetske interese u Evropi.
Putinova strategija tako se ostvaruje u Hrvatskoj, gde je korupcija pravosuđa utrla put ruskoj finansijskoj i energetskoj dominaciji. Međutim, EU i dalje iznenađujuće blagonaklono gleda na mogućnost da ulazak Hrvatske u evrozonu samo ojača vremensku bombu u vidu Putinove puzeće subverzije EU.
U vreme kad je jedinstvo EU na teškom iskušenju, a evroskeptične stranke u usponu širom kontinenta, to bi moglo ugroziti budućnost Evropske unije kao projekta, piše Teodor Karasik.
