Dijaspora se pita: Gde su naši glasovi?
Građani dijaspore koji nisu mogli u zemljama u kojima žive da iskoriste svoje pravo glasa na lokalnim izborima u Beogradu i još tri opštine, već isključivo dolaskom u Srbiju, obratili su se našoj redakciji pitanjem da li je njihov neiskorišćeni glasački listić mogao da bude zloupotrebljen.
Apsurdnost glasanja bez dijaspore praktično je pokazao odbornik opozicionog Pokreta Dosta je bilo (DJB) sa beogradske Zvezdare Dušan Stanković.
On je na dan beogradskih izbora otišao u Ambasadu Srbije u Vašingtonu, ali naravno, nije mogao da ostvari biračko pravo, jer prema zakonu to može samo u srpskoj opštini u kojoj je prijavljen.
- Za neverovati je da u veku IT tehnologija birač ne može da glasa odakle hoće - kaže Stanković, inače IT inženjer.
Ćutanje izborne komisije
Brojne nepravilnosti i moguća zloupotreba glasova ljudi iz rasejanja, bile su povod da se DJB obrati Gradskoj izbornoj komisiji (GIK) sa zahtevom za uvidom u birački materijal.
- Više od 150 ljudi koji žive širom sveta nas je zvalo s molbom da proverimo da li je neko iskoristio njihovo biračko pravo. Ostavili su nam lične podatke, neko adresu, neko broj biračkog mesta. Kada budemo dobili dozvolu za uvid u spiskove, proverićemo da li je neko zloupotrebio njihov glas - objašnjavaju u ovoj stranci.
Više osnovaca
nego maloletnih
Prema razlici iz biračkog spiska i broja popisanih stanovnika u srpskoj prestonici živi oko 53.000 maloletnika bez prava glasa. To je čudno, s obzirom na to da prema zvaničnim podacima u Beogradu ima 120.000 učenika samo osnovnih škola.
Oni navode da je bilo i drugih nepravilnosti, poput onih da su pozivi za glasanje stizali biračima koji su fiktivno prijavljeni na adresama u Beogradu, gde ih niko od stanara ne poznaje.
Takođe i da neki građani nisu mogli da glasaju tamo gde su upisani, jer je neko glasao umesto njih. Međutim, do zaključenja ovog izdanja "Vesti" GIK nije izdao takvu dozvolu.
Ni analitičar Dragan Radović ne krije sumnju u postojanje fiktivnih birača i zloupotrebe sa glasovima dijaspore, ali i preminulim građanima koji nisu izbrisani iz biračkih spiskova što se u Srbiji odavno naziva "mrtvim dušama".
Pokojnici s pravom glasa
On za "Vesti" podseća da je u biračkom spisku Beograda upisano 1.606.931 građana sa pravom glasa, a da je prema poslednjem popisu broj stanovnika srpske prestonice 1.659.440.
- Ako se poslednjih 17 godina u Beogradu godišnje rađalo u proseku 18.500 beba, to znači da postoji oko 324.000 maloletnika koji još nisu ostvarili biračko pravo.
Kada od ukupnog broja stanovnika oduzmemo broj maloletnih dobijamo 1.335.400 birača. To znači da je čak 271.500 glasova moglo da bude predmet zloupotrebe.
Mislim da je reč o umrlim građanima koji nisu izbrisani iz biračkog spiska. S obzirom na to da u Beogradu živi 604.000 porodica ispada da je iz svake druge familije jedan pokojnik otišao da glasa - objašnjava naš sagovornik.
On ističe da je lako moglo da bude zlouporeba i sa glasovima naših ljudi koji žive u inostranstvu, a nisu mogli da doputuju radi glasanja.
Nije važno gde je birač
Odbornik DJB Dušan Stanković svojim postupkom na dan izbora hteo je da na delu pokažu maćehinski odnos države prema dijaspori i njenom Ustavom zagarantovanom pravu, ali i da razmrda birače u Beogradu kojima se nije izlazilo iz kuće po snegu.
- Nije mi bilo teško da iz Filadelfije dođem u Vašington da glasam, ali u našoj ambasadi mi je rečeno da ne mogu jer su lokalni izbori. Kažu da može da se glasa samo za parlamentarne i predsedničke - požalio se inženjer Stanković koji je u Americi bio na službenom putu.
On je istakao da stvarno ne razume zašto se biračko pravo uskraćuje zbog odsutnosti iz Beograda.
- Barem sam pokazao koliko je besmislen i zastareo takav sistem. U doba IT revolucije nema smetnji da se glasa s bilo kog mesta na planeti - zaključio je Stanković.
Za trud je nagrađen uvredljivim tekstovima u prorežimskim medijima, koji su celu situaciju predstavili kao da Stanković nije znao da ne može da glasa u ambasadi.
Provera na dugom štabu
Građanin s pravom glasa ima dve mogućnosti da proveri da li je zloupotrebljeno njegovo neiskorišćeno biračko pravo.
Prvi je preko stranaka ili kandidata koji traže na uvid birački materijal, a drugi da sam proveri da li je neko glasao pod njegovim imenom.
Građanin koji lično proverava mora da preda zahtev GIK po osnovu zakona o obradi podataka ličnosti.
Ako šalje taj zahtev elektronski, potreban mu je i elektronski potpis. Ako ga nema, može da preda zahtev u pisarnici GIK ili pošalje poštom.
Rok za odgovor je 30 dana, a ako ga ne dobije može da se obrati Povereniku za informacije od javnog značaja.
Link sa formularom zahteva za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti se nalazi na sajtu njnjnj.poverenik.rs.
Manipulacije još po zakonu
Pre izbora u Beogradu, Boru, Aranđelovcu i Sevojnu, DJB je zahtevao od GIK i Ministarstva spoljnih poslova da se građanima Srbije u inostranstvu omogući glasanje na lokalnim izborima 4. marta.
Odbijeni su sa obrazloženjem da to nikad do sada nije rađeno za lokalne izbore.
- GIK ograničava izborno pravo našim građanima u inostranstvu, pozivajući se na sopstvenu višedecenijsku lošu praksu - naveo je DJB.
Ovaj pokret je prošle godine predao predlog zakona kojim bi se sprečile brojne zloupotrebe i manipulacije. Takođe i predlog zakona kojim bi se glasanje u diplomatski predstavništima Srbije omogućilo bez obzira na broj birača. Oba predloga nisu prihvaćena.
Irena favorit kladioničara
Predsednica opštine Savski venac Irena Vujović favorit je za novog gradonačelnika Beograda prema kvotama kompanije Mocart koja je na minulim izborima skoro uglas projektovala razliku u procentima između SNS i liste koju je predvodio Dragan Đilas.
Kvota na Vujovićevu iznosi 2,4, a odmah iza nje je sadašnji gradonačelnik Siniša Mali sa 2,6, a potom slede gradski menadžer Goran Vesić i dr Zoran Radojičić sa po 4,0, pa Aja Jung sa 7,0 i Aleksandar Antić sa kvotom 10.
Izbori u Srbiji odavno nisu samo borba između političara za glasove i mandate, nego zahvaljujući kladionicama i dobra prilika da se zaradi.
Tako je bilo i ovog puta prilikom lokalnih izbora u Beogradu, a u kompaniji Mocart moglo se igrati šest igara: Gradonačelnik, Izlaznost, Dueli, Tačan procenat i broj glasova, kao i broj lista iznad cenzusa.
- Opet smo bili odlični prognozeri. Više od 10 godina se bavimo izbornim klađenjem, postoje timovi analitičara koji određuju kvote, a veoma bitan faktor su i uplate igrača kao valorizovano mišljenje masa - rekao je direktor sektora za korporativne komunikacije Borjan Popović.
Kako je naveo Popović, najviše uplata uključujući prilično velike sume, bilo je na razliku u procentima između SNS i Dragana Đilasa.
Kladioničari su predviđali razliku od 26,11 odsto, a posle prebrojavanja glasova ispostavilo se da je ona bila 26,06 procenata. Ispostavilo se da su kladioničari pogrešili samo za 300 glasova.
