Balkan i dalje robuje prošlosti
Međunarodna zajednica nije uradila dobar posao u promovisanju ljudskih prava na Kosovu. Trebalo bi da zahteva od donosioca odluka da istražuju sve ratne zločine. Ako Kosovo želi napred, mora da se pozabavi ovim poglavljem svoje prošlosti, čak i ako to implicira političke lidere na visokim pozicijama, kaže za "Vesti" Nils Muižnieks, komesar za ljudska prava Saveta Evrope.
Nakon razgovora sa srpskim državnicima, on je u Beogradu poručio da zemlja mora da krene napred u rešavanju nasleđa iz prošlosti, ukloni prepreke kad je reč o inkluzivnom obrazovanju i uspostavi adekvatno okruženje za rad medija, ističući da je, kada je reč o bezbednosti novinara, postalo još gore.
Prošlo je 20 godina, i dalje imamo nerešen problem interno raseljenih sa Kosova, a imamo novih izbeglica.
- Kad je reč o ljudima raseljenim zbog ratova 90-ih, vreme je da se to poglavlje zatvori, pronađe održivo stambeno rešenje i tu Savet Evrope pokušava da pomogne sa regionalnim stambenim programom. Izdavanje dokumenta raseljenim Romima je veoma važan korak napred. Konačno imaju identitet, mogu da ostvare socijalna prava. Kad je reč povratnicima, tu se suočavamo sa zločinima iz mržnje i njihovim procesuiranjem, kao i stvaranjem bezbednog okruženja. O tome nisam puno pričao ovde, već prilikom nedavne posete Prištini, takođe i Bosni. Kad je reč o novim izbeglicama, sve zemlje okruženja prolaze kroz proces tranzicije. Bile su države tranzita, a sada postaju zemlje odredišta. To je teško prilagođavanje za državu. Konačno, ljudi će shvatiti da ne mogu da idu dalje i da moraju da ostanu ukoliko žele zaštitu. Bolje da budu zaštićeni ovde nego da se vrate u ratnu zonu.
Ali, oni uporno govore da ne žele da ostanu u Srbiji?
- Da, ali oni možda nemaju izbora.
Je l' to kršenje ljudskih prava? Kad im ne ostavljate opciju da idu dalje?
- Ne. Ako im je potrebna međunarodna zaštita, a Srbija može da im je pruži, onda bi trebalo ovde i da je zatraže. Oni nemaju pravo na međunarodnu zaštitu u zemlji po svom izboru. Ne postoji takvo pravo. Pitanje je kako se prema njima ophode na granicama i tako dalje... Ima mnogo ljudi "zaglavljenih" između Turske, Grčke i zapadnoevropskih zemalja. Neki od nih su se vratili u zemlje porekla, neki ostali, a neki su prokrijumčareni dalje. Poruka je jasna - ako vam je potrebna međunarodna zaštita, a nalazite se u bezbednoj zemlji kao što je Srbija, onda morate tu da je zatražite. Srbija ima obavezu da procesuira te zahteve na pošten način i obezbedi ljudima podršku.
Naučnik u politici
* Nils Muižnieks (rođen 31. januara 1964) je letonijsko-američki aktivista za ljudska prava i politički naučnik. Na funkciju komesara Saveta Evrope za ljudska prava je stupio 1. aprila 2012.
* Njegovi roditelji su kao izbeglice napustili Letoniju 1944. i proveli šest godina u kampovima za raseljena lica u američkoj zoni u Nemačkoj pre nego što su se preselili u SAD. Muižnieks je doktorirao političke nauke na Berkliju.
* Oženjen je, otac dvoje dece. Letonski i engleski su mu maternji jezici, a govori i francuski i ruski.
Očekuju se optužnice Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, ali će se on baviti delima počinjenim od 1998. do 2000. Tribunal u Hagu je zatvoren. Šta je sa drugim ratnim zločinima nakon dolaska međunarodnih snaga?
- Napisao sam memorandum o nedavnoj poseti Kosovu. Situacija se malo promenila od tada jer imamo novu vladu koja je neodlučna oko uspostavljanja ovog suda. Međunarodna zajednica, koja je imala tako veliki uticaj na Kosovu, trebalo bi da zahteva od donosioca odluka da idu napred, istražuju sve ratne zločine, bez obzira na vremenski okvir. Imamo odgovornost prema žrtvama. Takođe, ako Kosovo želi napred i saradnju u regionu, mora da se pozabavi ovim poglavljem svoje prošlosti, čak i ako to implicira političke lidere na visokim pozicijama.
Na Kosovu je ubijeno i kidnapovano 14 novinara, desetorica nakon dolaska međunarodnih snaga. Ocenili ste da je izgubljeno mnogo vremena jer je mesto srpskog tužioca za ratne zločine bilo upražnjeno godinu i po dana. Na Kosovu, Euleks devet godina nije procesurao mnoge od tih slučajeva, tvrdeći da nema informacija, dok su istovremeno udruženja novinara ponavljala: "Imate podatke", "Uzmite ih od Unmika." Ko će za to odgovarati?
- Kad je reč o Kosovu, mogu da vas uputim na moj rad od pre oko godinu dana i memorandum. Sloboda medija je bila jedna tema, napadi na novinare i potreba da se istražuju, takođe. Nemam najnovije informacije o tome šta se dogodilo poslednjih meseci.
Razumem, ali pitala sam za Euleks. Ako oni ne istražuju slučajeve devet godina, da li krše ljudska prava?
- Čuo sam dosta kritika na račun Euleksa kada sam bio tamo. Mislim da međunarodna zajednica nije uradila dobar posao u promovisanju ljudskih prava na Kosovu. Ali, kao što sam rekao, nisam u potpunosti obavešten šta se dogodilo u nedavnim mesecima, pa mi je teško da dam procenu situacije.
Novinari sve ugroženiji
Govorili ste o velikom jazu predstavnika vlasti i medija o percepciji napada na novinare. Takođe, kad je reč o uticaju, imao privatne medije sa vlasnicima bliskim vlastima, a takođe i činjenicu da mediji zavise o reklama državnih kompanija. Kako prevazići taj jaz?
- Tu je nekoliko tema. Prvo, vlada bi trebalo da pošalje signale da radi najbolje što može da se sazna ko je pretio i napadao novinare. Političari moraju da prekinu kampanje klevetanja jer one ohrabruju ljude da prete i napadaju novinare. Kao konkretan korak predložio sam da se obezbedi informacija za platformu (Saveta Evrope za zaštitu bezbednosti novinara, prim. aut) za stanje istrage za svaki slučaj, stav vlade na svako upozorenje ili pretnju, kako bi se videlo da to vlada uzima ozbiljno i da čini sve što može. Ključna stvar je medijska strategija. Ne možete imati medijsku strateguju ako mediji ne osećaju vlasništvo nad njom. Razumem da ima različitih mišljenja, da je dijalog težak, da su se neki ljudi povukli ili suspendovali učešće, ali nadam da će ta diskusija imati novi početak kad se strategija objavi. Nadam se da će dijalog iznedriti kritiku koja će dovesti do poboljšanja strategije i odražavanja stvarnih potreba novinara. Ako bi se to dogodilo, to bi bio korak ka zatvaranju jaza. Treće je transparentnost novca. Novca za reklame, na lokalnom nivou za novinarstvo od javnog značaja, za projekte. Vlada mora da napravi dodatni napor da pokaže da ne manipuliše protokom novca za političke svrhe.
Kakva je situacija u odnosu na pre nekoliko godina?
- Problemi su se promenili. Oni koji su postojali ranije nisu više veoma aktuelni, a ima novih. Kad je reč o fundamentalnoj temi bezbednosti novinara, postalo je gore. Ima više pretnji, napada, upozorenja na internet platformi i to se mora rešiti. Vlada mora da pokaže da čini napore u dobroj volji. Pokušao sam da ih uputim u pravcu kako bi to moglo biti učinjeno.
