Italija "gura" tužbu protiv NATO
NATO je postao partner srpskoj vojsci i državi, ali jedan deo upornih građana i dalje ne odustaje od tužbe protiv 19 zemalja članica zapadne vojne alijanse koja je 1999. godine bombardovala Saveznu Republiku Jugoslaviju, koristeći municiju sa osiromašenim uranijumom.
Advokat iz Niša Srđan Aleksić najavio je formiranje Saveta za pripremu tužbe koji će činiti ugledni srpski akademici, advokati, lekari, pravnici i profesori medicinskih fakulteta.
Vetar u leđa njihovom naumu dao im je prošlonedeljni zaključak Istražne komisije italijanskog parlamenta.
Posle više godina izvrdavanja, komisija je konačno došla do zaključka da "postoji jasna veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti italijanskih vojnika koji su bili u misijama na Kosovu, u Bosni, Iraku i Avganistanu".
Reč je o zaključku koji bi trebalo da ubrza izglasavanje "zakona o načinu definisanja kompenzacije za obolele i preminule italijanske vojnike".
Stav komisije već je izazvao negodovanje italijanskog Ministarstva odbrane i napadno ćutanje vlasti u Rimu.
Smrt na Sardiniji
Podsetimo da su 2013. "Vesti" imale serijal o uzročno posledičnoj vezi upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom i najtežih bolesti. Tada je naš reporter boravio na Sardiniji, gde se u selu Kvira nalazi najveći poligon NATO-a u Evropi. Na njemu se obavljajuju testiranje i uništava oružje uključujući i rakete sa torijumom i projektile sa osiromašenim uranijumom, dok žitelji okolnih sela decenijama umiru u tišini od najtežih bolesti..
- I ovde i na ratištima upotrebljavano je oružje sa osiromašenim uranijumom. Tako smo preko Balkana bolje shvatili šta nam se događa - izjavila je tada za "Vesti" Marijela Kao, predsednica Komiteta građana Izbacimo baze.
Procena je da će posle ovakvog zaključka komisije, italijanski parlament teško moći da izbegne raspravu o pomenutom zakonu.
Advokat Aleksić smatra da zemlja koja pretenduje da bude u EU ne treba da ima ništa manja prava od italijanskih vojnika.
On kaže da već postoji sudska praksa u Italiji koja je potvrdila postojanje veze između izloženosti dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom i obolevanja od kancera i leukemije, a Vrhovni italijanski sud je presudio da zbog toga treba da im se nadoknadi šteta.
Jedna grupa naučnika, istraživača, oficira zajedno sa odborom SANU, koja se bavi zaštitom životne sredine, tražila je prošle godine formiranje međuresornog koordinacionog tela u okviru Vlade Srbije koje bi se bavilo istraživanjem uticaja radiološkog i hemijskog zagađanje na životnu sredinu, sa akcentom na posledice osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovništva.
Cilj je da država podrži formiranje Nacionalne laboratorije za ovo istraživanje.
- Prvo treba ovaj istraživački segment da se odradi, pa onda nastupaju pravnici - kaže za "Vesti" penzionisani general Slobodan Petković, jedan od inicijatora i nekadašnji načelnik Uprave atomsko-biološko-hemijske odbrane (ABHO) Vojske SRJ.
Bez evidencije od 2003. godine
Prema procenama organizacije Žrtve uranijuma, u Italiji je do 2013. umrlo više od 300 vojnika i oficira koji su služili vojsku na poligonima u Italiji ili su bili u mirovnim misijama NATO-a na Balkanu (Bosna i Kosovo), Iraku, Avganistanu i Somaliji.
U Srbiji je nakon bombardovanja postojalo praćenje zdravstvenog stanja vojnika koji su boravili na kontaminiranom području, ali je komisija 2003. godine zbog problema "materijalno-kadrovske prirode" bila ugašena.
