Aleksandra Joksimović: Ukoliko ne iskoristimo šansu...
"U ovom trenutku je najznačajnije da proces proširenja ima svoju perspektivu i da EU pokazuje političku volju da se proces integracija nastavi, a ukoliko takvu šansu ne iskoristimo, čitav proces može biti doveden u pitanje", izjavila je danas, povodom usvajanja nove strategije EK za Zapadni Balkan, predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.
- Mislim da je važno da je ta jasna perspektiva otvorena i da se fokusiramo da svoje zadatke ispunjavamo u što kraćem roku, kako bismo iskoristili ovu mogućnost - rekla je Aleksandra Joksimović Tanjugu.
Ona je podsetila da su Srbija i Crna Gora najdalje odmakle u procesu pregovaranja sa EU, navodeći da je njihova perspektiva da do 2025. godine mogu postati punopravne članice EU.
Čini se, kaže Joksimović, da je perspektiva EU mnogo bliža nego što je to ranije bio slučaj.
Pročitajte još:
* Usvojena strategija za Zapadni Balkan: 2025. nije ciljani rok, već perspektiva
* "Beograd i Priština - još je rano da tu sve bude jasno..."
* "Kada dođe kraj i Kosovo ostane jedini izazov za Srbiju..."
Ona je navela da je jedna od ključnih tema u daljem pregovaračkom procesu Srbije normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.
Primetila je da je izostala 2019. godina kao godina kada je potrebno da Priština i Beograd zaključe pravni sporazum o normalizaciji odnosa, te da stoji odrednica da to treba učiniti u što kraćem roku.
Izostajanje vremenske odrednice na određeni način tu temu "relaksira", kaže Joksimović, ali podseća da je taj politički kriterijum nešto što suštinski Srbiju konstantno usporava na putu ka evropskim integracijama.
Joksimović je kazala i da uslov koji se odnosi na normalizaciju odnosa ostaje na snazi bez obzira na izostanak jasnije perspektive Kosova u okviru strategije.
- Prema tome, za Beograd je ovo važan korak koji treba da načini. Da bi do njega došlo, potrebno je ispuniti nekoliko preduslova, pre svega da se implementira dogovoreno. Mislim i na Zajednicu srpskih opština, ali vidimo da kosovska strana u ovom trenutku nije spremna da implementira one međunarodne obaveze koje je do sada preuzela - rekla je ona.
To se, kako kaže, ne odnosi samo na Briselski sporazum, već i na pitanje demarakcije sa Crnom Gorom, kao i na pitanje Specijalnog suda koje je značajno ugrozilo ukupnu poziciju Kosova sa njihovim međunarodnim partnerima.
Pored toga, kako kaže važne su i teme koje se odnose na poglavlja 23 i 24 - vladavina prava i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i pitanje slobode govora i medija.
- Ovde imamo privremena merila, koja bi trebalo ispuniti u što kraćem roku kako bi 2025. godina postala u potpunosti izgledna - rekla je ona.
Podsetila je da sva iskustva prethodnih proširenja utiču na nove procese, kao i da su se određena merila u međuvremenu promenlia.
Poglavlja 23 i 24 su se, napominje Joksimović, pokazala kao najkompleksnija i sada se ona otvaraju prva, a zatvaraju poslednja.
Ona je rekla i da EU više ne želi da "uvozi" bilateralna pitanja kao što je tema Kipra i očekuje, kada se govori o granicama, da se pre punopravnog članstva to reši bilateralno ili arbitražom.
