"Kada dođe kraj i Kosovo ostane jedini izazov za Srbiju..."
"Normalizacija odnosa sa Prištinom je ključna za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, iako se, prema trenutnim informacijama, 2019. ne pominje kao rok u Strategiji proširenja EU na Zapadni Balkan", kaže za Tanjug analiticar Londonske škole za ekonomiju Džejms Ker-Lindzi.
Podsećajući da je u ranijim izveštajima nagoveštavano da će rok za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine biti 2019. godine, Ker-Lindzi je za Tanjug ocenio da je "interesantno" što, koliko je za sada poznato, ne postoji tačan vremenski okvir za normalizaciju odnosa.
Pročitajte još:
* "Dobra rešenja za Kosovo odavno su potrošena, ostaje nam samo..."
* Veber: EU neće dugo čekati na sporazum Beograda i Prištine
- Ipak, ako nema realnog izgleda za članstvo do 2025, izgleda da ima malo razloga da se vrši toliko jak pritisak za normalizaciju odnosa tako rano. To ne znači da normalizacija nije važna. Ona je ključna za pristipanje Srbije EU - rekao je Ker-Lindzi, ali je napomenuo da je važno sačekati na zvaničnu objavu strategije.
On, međutim, navodi da postoji dobar argument da bi bilo bolje da se Srbija prvo približi članstvu u EU, pre nego što se na nju izvrši previše jak pritisak po tom pitanju.
- Kada kraj bude na vidiku, i Kosovo ostane jedini preostali izazov pred Srbijom pre nego što se pridruži EU, onda će možda biti lakše Beogradu da se angažuje po tom pitanju, i narodu u Srbiji da ga prihvati - smatra Ker-Lindzi.
Upitan kako vidi to što u dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid, za Kosovo nema perspektive proširenja, već se očekuje da ono ispuni obaveze vezane za SSP, on naglašava da je Kosovo je i dalje veoma delikatno pitanje.
- Iako ga velika većina zemalja članica priznaje, i dalje su prisutne poteškoće u vezi sa pet članica. U jednom trenutku, nije izgledalo da to predstavlja veliku pretnju evropskim integracijama Kosova. Izgleda da je postojalo razumevanje da će se na kraju priključiti Uniji - rekao je Ker-Lindzi.
Ipak, podsetio je, Španija je proteklih godina zauzela čvršći stav po tom pitanju, jer je zabrinuta za Kataloniju.
- Može se samo pretpostaviti da je Madrid odlučio da zauzme čvrst stav - rekao je Lindzi.
Na pitanje kako vidi to što je samo za Srbiju i Crnu Goru određen vremenski okvir za pridruživanje - 2025. godina, on napominje da su te dve zemlje jedine koje su započele zvanične pregovore za članstvo u EU.
Ker-Lindzi je naglasio da, imajući u vidu koliko proces pristipanja EU traje, bilo bi nerealno da neko misli da bi druge zemlje mogle da sprovedu šta je potrebno kako bi uhvatile korak s Beogradom i Podgoricom.
Takođe, naglasio je, ako se govori o ulasku u EU 2025. godine, to znači da bi pregovori trebalo da budu završeni do 2023.
- Kao što smo videli sa Hrvatskom, proces ratifikacije može trajati od 18 meseci do dve godine - rekao je Ker-Lindzi dodajući da to znači da zemlje imaju samo pet godina vremena da završe sve što je potrebno da se pridruže Uniji, a ne sedam.