Buđenje uz roj ptica
Ko ima volje, želje, znanja i veštine nekada svoje snove može pretvoriti u javu. Baš to je učinio Lozničanin Jovan Cvijić, koji nema veze sa daleko slavnijim zemljakom istog imena i prezimena, koji je na samoj obali Drine, u blizini Žićine plaže, u krošnjama dudova napravio kućicu koja je oličenje maštarija o kutku sakrivenom među krošnjama stabala.
Ovaj mašinski tehničar pokazao se kao vrlo vešt stolar, a "recept" je pozajmio od Pita Nelsona gledajući njegove emisije na Diskaveriju. Znao je šta želi, a onda i video kako se ideja može pretočiti u zidove, podove, krov, stepenice i dao se na posao.
Sve zamišljeno najpre je pretvorio u brojke, izmerio, premerio, a onda se u svojoj stolarskoj radionici latio posla i krenuo da pravi deo po deo buduće kuće "ni na nebu ni na zemlji".
Nikome nije govorio šta radi i strpljivo je pravio deo po deo svog nesvakidašnjeg graditeljskog mozaika. Tri duda koja ima pored Drine postali su temelj pošto je proračunao da su dovoljno jaki da "drže" kućicu u svojim krošnjama. Do sada je kućicu posetilo mnogo ljudi iz Srbije i susednih zemalja, ali i iz Velike Britanije, Nemačke, Švedske i svi su oduševljeni.
Veliki je ljubitelj prirode, slobodno vreme najčešće provodi na Drini na čijoj obali je napravio jedinstven kutak u vazduhu gde su mu komšije oblaci i ptice.
Teška tri tone
- Ideju sam morao pažljivo da pretočim u delo. Kada sam utvrdio šta, gde i kako će biti, onda sam urađene delove postavljao na platformu koju sam prvo morao da napravim jer ona je "temelj". Kuća teži oko tri tone, u nju je ugrađeno oko pet kubika daske, zavrnuto oko pet hiljada šrafova i ima 30 kvadrata. Urađena je od prirodnih materijala, drveta, obložena hrastovinom koja dugo traje, i urađena tako da se uklapa u prirodno okruženje. Želeo sam i uspeo da ne oštetim stabla zbog čega na jednom mestu kroz pod grana ulazi u kuću, a kroz zid izlazi napolje - objašnjava Cvijić koji je pre dve godine uspeo sve da napravi potpuno sam, a tri dana su mu je trebalo da sklopi i pokrije kuću.
Vodio je računa da svaki centimetar kuće, smeštene na pet metara visine, bude iskorišćen, sve sa merom i ukusom, da bude lepo i udobno i uspeo u krošnje da smesti dnevni boravak, kuhinju, kupatilo, dok je na galeriji spavaća soba.
Beg od gužve
Sada i u jesen kućica je vidljiva i privlači poglede, ali kada sve olista, onda je ušuškana i pravi je kutak za sklanjanje od gužve i svakodnevne trke modernog načina života. Cvijić ima ono što su mnogi sanjali da naprave kada su odrastali, a ko jednom pređe prag kuće na dudovima nikada neće zaboraviti taj trenutak i osećaj mira i spokoja.
Do kuće vodi viseći most, a tu je i lepa terasa za uživanje sa pogledom na smaragdnu reku.
Zato je i potrošio na sve to oko 120 dana. Žureći da što pre završi sav posao radio je maltene bez spavanja pa je u vreme "useljaja" imao oko sedam kilograma manje nego na početku posla.
Odmor uz žubor reke
Kućica je leti ušuškana u krošnje duda čiji plodovi se mogu dohvatiti ako se ruka ispruži kroz prozor, a poseban je doživljaj kada se noću utanja u snove uz šum lišća i žubor nemirne Drine koji, kada se legne u krevet, zvuči kao da reka protiče tik uz jastuk.
Letnje vrućine u krošnjama tera svežina reke, a ovde se bez problema može boraviti i tokom zime jer je Cvijić mislio na sve.
Graditelj je ispod kuće izbetonirao plato, ima uređen prilaz do reke i čamca, a u hladovini je i sto za predah.
Pravi domaćin
U dvorištu do čardaka je i "obična" kuća na zemlji, ali Cvijić najviše voli da bude "na drvetu" gde je neverovatan osećaj. On je pravi domaćin i ugosti svakoga ko želi da poseti kuću u krošnjama jer zna da su mnogi maštali da borave na takvom mestu.
