"Srpski plaćenici zvezde u Donbasu - blamaža za Beograd"
Borci iz Srbije se pod parolom "pravoslavnog bratstva" od 2014. bore na strani proruskih separatista u Donbasu.
Za zvanični Beograd to postaje sve krupniji politički problem, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung, a prenosi Dojče vele.
“Kako prijateljski deluje ovaj tip na svom profilu na Fejsbuku! Dejan Berić se smeje, Dejan Berić grli neko dete, Dejan Berić šeta praznično okićenim Donjeckom. Pa onda objavi pravoslavnu ikonu sa religioznim tekstom. Ali odmah pored stoje slike na kojima se Dejan Berić inscenira kao neustrašivi ratnik. Srbin se već tri godine kao snajperista bori na strani separatista u istočnoj Ukrajini“, piše Ivo Mijnsen, novinar švajcarskog Noje cirher cajtunga.
“On nije jedini – strani borci sa dubioznim ideološkim ubeđenjima aktivni su na obe strane fronta, a granice između dobrovoljaca i plaćenika su mutne. Ali Berić je jedan od najpoznatijih, između ostalog i zbog toga što brižno gaji svoj imidž na društvenim mrežama. U Srbiji je Berić medijska zvezda koja redovno daje intervjue. Tu se predstavlja kao oštar kritičar proevropskog kursa Vlade i naglašava istorijsku privrženost njegove zemlje 'slovenskoj bratskoj' Rusiji“, piše list. Poslednji put je Berić bio u naslovima tokom septembra, kada je javljeno da je teško ranjen.
Za vlasti u Beogradu je takav publicitet zapravo blamaža jer se njime otvara nekoliko škakljivih pitanja. Prvo, balansiranje između Istoka i Zapada - u Evropi i posebno u SAD se nerado gleda na to što Beograd nije uveo sankcije Moskvi. Drugo, tu je pitanje odnosa prema sopstvenim borcima u inostranstvu, navodi švajcarski dnevnik.
Jer Srbija je, nakon izveštaja o odlasku dobrovoljaca Četničkog pokreta na istok Ukrajine 2014. godine, promenila zakon tako da je i samo učešće u borbama van zemlje postalo kažnjivo. No do sada nijedan dobrovoljac ili plaćenik u Srbiji nije osuđen, iako je dokazano da su se samo 2016. čak 24 borca vratila u Srbiju. Nijedan nije završio u zatvoru što ostavlja prostor za sumnju da se odvijaju prljave nagode sa tužilaštvom, navodi list.
“Takvi dilovi čiji detalji nisu poznati prikazuju Srbiju u lošem svetlu pre svega u poređenju sa susednom Crnom Gorom. Ta zemlja, koja od ove godine pripada i NATO, nedavno je osudila jednog dobrovoljca iz Donbasa na tri i po godine zatvora. Pikantno je što se optužnica pretežno temeljila na materijalu koji je taj čovek sam objavljivao na Fejsbuku.“
Ivo Mijnsen dalje piše da se teško može zaključiti kolika je uloga srpskih boraca na frontu. Prema tvrdnjama ukrajinske tajne službe, radi se o 300 osoba, ali mnogi smatraju da je brojka preterana. “Procena je dodatno otežana jer srpski borci često preuveličavaju svoju ulogu, podržani moskovskim propagandnim aparatom i proruskim separatistima koji vole da naglase da tobože uživaju široku međunarodnu podršku.“
Švajcarski javni servis SRF emitovao je devetominutnu radijsku reportažu o kraju rada Haškog tribunala sa pitanjem: šta će biti sa 17 slučajeva u kojima se 66 ljudi tereti za ratne zločine, a koje je Tribunal predao na dalju obradu pravosuđima zemalja bivše Jugoslavije? “Sa obimnim dokaznim materijalom koji je isporučio Hag do sada se desilo malo do nimalo – jer nema volje“, konstatuje autorka Elzbet Guger. “Kada neko društvo slavi ratne zločince, a negiranje genocida spada u svakodnevicu, onda nije ni iznenađenje što procesi za ratne zločine nemaju prioritet.“
