Specijalni sud - zločini van mandata
Informacija o tome da bi deo nekadašnje vrhuške OVK od februara mogao da se preseli na haške optuženičke klupe i odgovara za ratne zločine na Kosovu dovela je do pretnji, povećanja tenzija, ali i podizanja očekivanja da će ovaj sud konačno procesuirati i doneti pravdu za sve srpske žrtve. Ipak, prema dokumentima koja je usvojio kosovski parlament, tri strašna zločina nad Srbima ovaj sud neće istraživati, niti krivično goniti počinioce.
Ubistvo dece koja su se kupala na Bistrci smatra se jednim od četiri najveća zločina nad Srbima od dolaska međunarodnih misija na Kosovo. U Goraždevcu nedaleko od Peći, 3. avgusta 2003. rafalnom paljbom iz vatrenog oružja ubijeno je dvoje, a ranjeno četvoro dece. Ubijeni su Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (12), a njihovi drugovi Đorde Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13) teško ranjeni.
Unmik je posle napada saopštio da je "nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz 'kalašnjikova' na 50-ak dece i mladih, većinom Srba iz goraždevačke enklave". Kosovska policija je u istrazi saslušala 75 svedoka, među kojima i ranjene u napadu i pretresla 100 kuća. Ubice nikada nisu pronađene uprkos obećanju tadašnjeg šefa Unmika.
Pročitajte još:
* Priština: Specijalni sud za ratne zločine - arena za političke ucene
* Haradinaj preti: Krenu hapšenja i eto ponovo OVK
* Jevtić: Specijalni sud za ratne zločine veliki izazov i za bezbednost
Ovaj sud neće istraživati niti krivično goniti odgovorne za teroristički napad koji se dogodilo 16. februata 2001. na autobus "Niš ekspresa" u selu Livadice kod Podujeva kada je poginulo 12 ljudi, a povređene su 43 osobe. U vazduh je odleteo prvi od od šest autobusa kojima su raseljeni Srbi išli na Zadušnice u Gračanicu u pratnji vojnika Kfora, dok je prelazio preko mosta ispod koga je bila postavljena mina.
Međunarodni istražitelji se neće baviti ni svirepim ubistvom porodice Stolić u selu Obilić, 4. juna 2003. U noći sa utorka na sredu 50-godišnji Ljubinko Stolić i 80-godišnji Slobodan i Radmila Stolić ubijeni su ubodima noževa izudarani tupim predmetima, a potom je kuća zapaljena.
Neposredno nakon tog zločina se saznalo da je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) za četiri godine od dolaska međunarodnih snaga (10. juna 1999. do 10. maja 2003) registrovalo 6.360 terorističkih napada, od čega 5.771 na građane srpske i crnogorske nacionalnosti, 190 na građane albanske nacionalnosti i 332 na građane drugih nacionalnosti. U tim napadima, poginulo je 1.191 osoba. Najviše Srba i Crnogoraca (976), Albanaca (114) i 73 pripadnika drugih nacionlanosti.
Ali, kada je Kosovo u avgustu 2015. usvojilo Zakon o Specijalnom sudu, odnosno o Specijalnom tužilaštvu, radi istraživanja i krivičnog gonjenja teških zločina koji su se dogodili tokom i nakon sukoba na Kosovu u periodu od 1998. do 2000, zakonom je predviđeno da Sud istraži i procesuira samo one zločine identifikovane u izveštaju Dika Martija. Svi drugi slučajevi zločina protiv civilnog stanovništva, koji su se desili nakon sukoba 1998-2000, isključivo su u nadležnosti kosovskog pravosuđa i Euleksa, ističe nedavno istraživanje Centra za mir i toleranciju iz Gračanice (sprovedeno zajedno sa NVO Integra i PAX).
Anketa koju su sproveli zato ukazuje na podeljena mišljenja Srba o Sudu za ratne zločine na Kosovu. Oko 45,5 odsto njih smatra da je mandat Specijalnog suda pošten, dok sličan procenat (41,5) da je nepravičan. Kada su istraživači razgovarali sa fokus grupama, većina Srba je izjavila da je međunarodna zajednica naterala kosovske Albance da uspostave Specijalni sud. Takođe, većina je dodatno pojasnila da osnov za uspostavljanje suda nije bila iskrena želja da se dođe do pravde, već potreba međunarodnih saveznika da "operu ruke" od političara poniklih iz OVK koji danas drže važne političke funkcije.
Takođe, većina Srba na Kosovu, 69 odsto, procenila je da je malo verovatno da će Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu privesti pravdi sve one koje su počinili i ratne zločine od 1998 do 2000. Većina je istovremeno pomenula da je sud ustanovljen jer nijedan raniji - Tribunal u Hagu, Euleks, domaći sudovi - nije bio uspešan u procesuiranju ratnih zločina.
Veoma mali broj Srba, samo tri odsto je kazao da je upoznat sa mandatom Specijalnog suda za Kosovo. Ali, u razgovoru sa istraživačima Centra za mir i toleranciju su shvatili da nisu imali dovoljno informacija, da su verovali da je mandatom Suda predviđeno da se procesuiraju svi zločini koje je počinila OVK. Na objašnjenje istraživača da ovaj sud neće istraživati i krivično goniti odgovorne za ubistva srpske dece u Goraždevcu i porodice Stolić, oštro je reagovala jedna Srpkinja:
- Bolje da nema suda, nego da postoji onaj koji sprovodi delimičnu ili selektivnu pravdu!
