Priština: Specijalni sud za ratne zločine - arena za političke ucene
U Prištini i kosovskoj Skupštini sinoć je bila zaista napeta situacija, ocenio je ministar za povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić i ponovio stav Srpske liste da su protiv ukidanja Zakona o specijalnom sudu.
Nakon protesta veterana OVK i peticije koju je potisalo njih 16.000, usledila je inicijativa sa potpisom 43 kosovska poslanika da se van snage stavi Zakon o specijalnom sudu, odnosno da se ukine.
Jasno i glasno, ambasador Velike Britanije, Rori O'Konel ocenio je da je to mogla biti najopasnija noć za Kosvo posle rata, a u petak noću iz hodnika paramenta u Prištini negativne komentare je uputio i američki ambasador na Kosovu Greg Delavi.
Pročitajte još:
* Jevtić: Specijalni sud za ratne zločine veliki izazov i za bezbednost
* Amerika upozorava Kosovo: Ako to uradite...
* Vulin: Prekinuti pregovore ako Priština ukine Sud za zločine OVK
Do sada niko nije ponudio javno objašnjenje kako i zašto se to desilo, mada se zna da je inicijativu za ukidanje Zakona o specijalnom sudu pokrenuo Nait Hasani iz vladajuće Demokratske partije Kosova (PDK).
Poslanik opozicione Nisme, Miljaim Zeka, koji je takođe potpisao peticiju za ukidanje Specijalnog suda, sada pak kaže da su i njega i druge poslanike inicijatori peticije prevarili i da im je prvobitno "rečeno da se sakupljaju potpisi da se razgovara o peticiji za Specijalni sud", a ne da se traži ukidanje suda.
Nedavno istraživanje koje je sproveo Centar za mir i toleranciju iz Gračanice (zajedno sa nevladinim organizacijama Integra i PAX), pokazuje da većina na Kosovu ne zna šta Specijalni sud tačno znači i donosi, ali da je i te kako svesna kakve bi posledice mogao da napravi.
Pa tako, dok većina građana tvrdi da osuđuje sve zločine nad civilima i da bi sve zločine trebalo procesuirati, više od trećine kosovskih Albanaca je spremno da spreči bilo kakvo procesuiranje pripadnika OVK.
U statistikama, istraživanje zaključuje, da "uprkos svemu, većina Albanaca (64.8 procenata) i Srba (53.2 procenata) na Kosovu veruje da je veoma važno da se procesuiraju svi zločini počinjeni nad civilima, tokom i nakon rata na Kosovu."
Ipak, prethodno isti istraživački dokument nagoveštava i na osnovu sprovedenih anketa izvodi zaključak da je većina Albanaca (51 odsto) spremna da protestuje ako borci OVK budu optuženi pred Specijalnim sudom. Takođe i da je 36 procenata spremno da spreči procesuiranje pripadnika OVK.
Čak 76,4 odsto kosovskih Albanaca smata nepravdenim to što će se Specijalni sud procesuirati ratne zločine i zločine protiv čovečnosti opisane u izveštaju Dika Martija, a u kome se navode zločini koje je počinila OVK.
A najveći otpor, pokazuje istraživanje, je među bolje obrazovanim meštanima Uroševca, Peći i južnog dela Mitrovice. Tek 15 odsto ispitanika (među kosovskim Albancima) prihvata nadležnost Speijalng suda.
Istovremeno, poverenje javnog mnjenja da će taj sud zaista obezbedniti zaštitu svedoka je veoma niska. Naime, čak 81 odsto Srba i skoro polovina etničkih Albanaca (48,8 odsto) smatra da nije bezbedno za svedoke da svedoče pred Specijalnim sudom.
Uz sve to, plodan je prostor za političke zloupotrebe, pokazuju dalji podaci Centra za mir i toleranciju. Prema njima čak 60,4 odsto Albanca i 59,2 procenata Srba smatra da nema dovoljno informacija o tome čime će se tačno taj sud baviti, odnosno kakve će slučajeve procesuirati.
A osim toga, u razgovoru sa istraživačima, skoro polovina Albanaca (49,6 odsto) i Srba (44,6 odsto) veruje da mandat ovog suda mogao obuhvatiti navode ratne zločine jugoslovenske i srpske vojske.
Istraživači Centra za mir i tolarnciju upućuju da iako u teoriji Specijalni sud ima mogućnost podizanja optužnice, bez obzira na etničko poreklo optuženog, za zločine protiv čovečnosti i zločine oružanog konflikta počinjene tokom perioda 1998-2000, u praksi to nije tako:
- S obzirom na to da mandat Suda pokriva samo zločine koji su izneti u izveštaju Dika Martija o OVK iz 2011. godine, malo je verovatno da će navodni ratni zločinci, koji su se borili na strani jugoslovenskih ili srpskih snaga, biti optuženi.
Dezinformacije oko Specijalnog suda su široko rasprostranjene, još jedan je od zaključaka. Na primer, 35,4 odsto Albanaca i 18,9 procenata Srba koji smataraju da su dobro informisani o ovoj temi, netačno veruje da će tužilaštvo ovog procesuirati politički vrh umešan u korupciju.
Očigledno sa ovako kontradiktornim informacijama, prostora za političku zloupotrebu, natezanja i ucene međunarodne zajednice ima puno. A kako stvari stoje, uskoro će se videti i sa kojim procentom su političari u Prištini spremni najpre da manipulišu.
