Dojče vele: Otkud užička municija u puškama džihadista?
"Srbija je visoko na listi zemalja porekla oružja koje je dopalo šaka borcima Islamske države. Obimna studija londonske organizacije CAR pokazuje tokove oružja - ono mahom dolazi sa istoka, ali i SAD imaju svoju ulogu", piše Nemanja Rujević za Dojče vele.
Iz Srbije potiče 4,04 odsto oružja koje koriste borci Islamske države u Iraku i Siriji - to je rezultat analize velikog uzorka do kojeg su došli istraživači organizacije Conflict Armament Research. Srbiju je na šestom mestu na listi najvažnijih zemalja porekla. Pronađena su ukupno 74 relevantna predmeta iz Srbije, od toga 64 u Iraku.
Međutim, svega četiri komada oružja iz Srbije (svi pronađeni u Iraku) imaju godinu proizvodnje od 2000. do danas. Sve ostalo je starije, mnogo toga iz ere SFR Jugoslavije.
Na listi ubedljivo prednjači Kina (43,5%), zatim Rumunija (12,12), Rusija (9,55), Mađarska (7,21), Bugarska (5,29). Preko 30 komada oružja pronađeno je još iz Nemačke, Iraka, Poljske, Češke i SAD. Iz Hrvatske su pronađena dva komada, iz BiH i Albanije po jedan.
Što se tiče porekla municije, redosled je nešto drugačiji. Najviše dolazi iz Rusije (25,51%), Kine (25,47), Rumunije (13,25), SAD (6,06), Bugarske (4,44), Kirgizije (3,25), Srbije (2,95) i Turske (2,71).
Put jugoslovenske "Ose"
CAR je u izveštaju na 200 stranica detaljno opisao i put pojedinih isporuka. Recimo u arsenalu džihadista je pronađeno 19 sanduka municije 7,62 x 54 mm R koje je užički "Prvi Partizan" legalno izvezao u Irak 2004. godine. Taj kalibar metka odgovara ruskom automatskom oružju, recimo kalašnjikovu i tokarevu. U odgovoru na upit CAR, srpska Vlada je navela da je pošiljka bila u sklopu napora međunarodnih trupa da opreme iračku vojsku nakon intervencije 2003.
U blizini Faludže je juna 2016. nađeno 60 jugoslovenskih M-79 "Osa" kalibra 90 milimetara koje su se, tokom raspada Jugoslavije, zatekle u svim bivšim republikama. Ili bugarski tromblon PG-7M koji je put do fronta našao preko Srbije. Prema zvaničnom Beogradu, srpska kompanija je 2. aprila 2014. uvezla 960 komada, da bi ih dva dana kasnije preprodala Ministarstvu odbrane Burundija. Nije jasno kako je oružje na kraju došlo do džihadista.
U Siriji pretežno rusko, u Iraku kinesko oružje
Premda 90 odsto oružja i municije potiče iz zemalja istočne Evrope, Rusije i Kine, istraživači CAR su otkrili da dobar deo tog oružja dolazi iz SAD i Saudijske Arabije. Ove zemlje su zvanično nabavljale oružje proizvedeno u istočnim članicama EU i NATO, a zatim ih ilegalno dostavljale verovatno sirijskim pobunjenicima da bi oružje konačno padalo u ruke islamista.
Dok je Kina ubedljivo najvažnija zemlja porekla oružja, primetno je da ipak u Siriji džihadisti imaju više ruskog oružja. Zaključak istraživača CAR je da su islamisti uspeli da zaplene velike količine oružja od trupa odanih režimu - u Siriji je to pretežno rusko, a u Iraku pretežno kinesko oružje. Hemikalije za improvizovane eksplozivne naprave - nitrat amonijaka ili aluminijumska pasta - mahom dolaze iz Turske.
Analiza pronađenog naoružanja je dokazala i pokušaje da se zataška njegovo poreklo. Tako je recimo municija prepakivana, dok su serijski brojevi na puškama prefarbavani ili namerno grebani.
Celokupan tekst možete pročitati ovde.
