Nećemo pare, vratite nam bebe!
Komitet ministara Saveta Evrope u Strazburu po ko zna koji put pozvao je srpske vlasti na hitno usvajanje zakona o "nestalim bebama". Ovog puta dat je rok do proleća naredne godine, ali roditelji koji pokušavaju da saznaju sudbinu te novorođenčadi i njihovi advokati ne veruju da će zvanični Beograd ispuniti taj zahtev i smatraju da Nacrt zakona koji je država predložila ne rešava problem.
- Ne zanima nas novac, već hoćemo da znamo šta je sa našom decom koja su rođena zdrava, a onda nam je nekoliko dana kasnije saopšteno da su umrla - najčešće se može čuti od roditelja, od kojih neki tragaju za istinom skoro pola veka.
Prošli poziv Srbiji iz EU stigao je u septembru, ali se Ministarstvo pravde pravdalo da je usvojeni Nacrt zakona predat parlamentu, ali i povučen zbog izbora nove vlade.
Odšteta preko Strazbura
Srbija pismeno komunicira sa sudom u Strazburu koji presudu donosi, a država je izvršava. Proces je u Strazburu dobila Zorica Jovanović kada je iscrpla sve pravne mogućnosti pred domaćim pravosuđem. Ona je tragala za istinom o svojoj bebi koja je rođena zdrava u bolnici u Ćupriji, da bi joj posle tri dana sopštili da je novorođenče preminulo.
- Sud u Strazburu je presudio da joj Srbija isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove, ali nije saznala šta je bilo sa njenom bebom - priča advokat Danilo Ćurčić i ističe da je iz Strazbura Srbiji izdat nalog da zakonski i institucionalno reši ovaj problem, ali se to još nije desilo.
Vrtimo se ukrug
Nacrtom je veoma nezadovoljna Beogradska grupa roditelja, a kako kaže za "Vesti" Mirjana Novokmet iz tog udruženja, porodice su posle posle privremene rezolucije Saveta Evrope za Srbiju očekivale i stalnu.
- Sada ćemo čekati mart da vidimo šta će Savet Evrope uraditi, ali bojim se da ćemo se tako vrteti ukrug od jednog do drugog datuma bez rezultata. Pokušali smo da saznamo u Vladi Srbije i Ministarstvu pravde da li će menjati Nacrt zakona kojim smo nezadovoljni, ali neće da nam daju baš nikakvu informaciju - kaže Mirjana Novokmet.
Ona ističe da udruženje ostaje pri stavu da Nacrt zakona ne može ostati isti jer problem rešava samo formalno, a ne suštinski.
- Država hoće perfidno da nam poturi obeštećenje i tako izbegne otvaranje Pandorine kutije nestanka beba, ali nas nikakav novac ne zanima, već samo saznanje gde su oteta deca - kaže Mirjana Novokmet.
Tehničko rešenje
Danilo Ćurčić, pravni zastupnik roditelja, kaže da je Savet Evrope već mnogo puta ispostavljao Srbiji rokove i pomerao ih. On smatra da je Srbija odustala od rešenja problema.
- Više se ne priča o tome da porodice saznaju istinu, već se sve svelo na tehničko pitanje kako izvršiti presudu. Nezadovoljni takvim Nacrtom zakona o nestalim bebama, roditelji su pisali Savetu Evrope objašnjavajući da taj predlog ne rešava problem suštinski, ali je ipak odande stiglo zeleno svetlo. To pokazuje da i Sud u Strazburu ne ulazi mnogo u srž problema, već državi, u ovom slučaju Srbiji prepušta model rešenja prema sopstvenom pravnom sistemu. Međutim, iz dosadašnjeg rada bi se moglo reći da država kao da ne želi da ovu enigmu razreši do kraja - priča nam Ćurčić.
Opomena i iz UN
Srbiji je opomena povodom slučaja beba nestalih iz porodilišta stigla i iz Ujedinjenih nacija. U martu ove godine Komitet za ljudska prava svetske organizacije je razmatrao temu koliko Srbija poštuje standarde u oblasti ljudskih prava. Tada je rečeno da država mora da reši problem "nestalih beba".
Da roditelji ne odustaju, prema njegovim rečima, dokazuje još pet slučajeva iz Srbije koji su stigli pred sud u Strazuru.
Podaci udruženja roditelja govore da postoji između 6.000 i 10.000 onih koje veruju da su im deca ukradena i živa, a neki od njih traže svoju decu rođenu još krajem 50-ih godina prošlog veka.
O zakonskoj regulativi za koju je najavljeno da će biti u parlamentu prošlog meseca ništa se ne zna, a nadležni se tim povodom ne oglašavaju.
Vlast zataškava problem
Uvek iste bolnice
- Ne možemo da tvrdimo, ali se kroz masu slučajeva beba za koje roditelji tvrde da nisu umrle već otete, provlače iste bolnice, lekari i osoblje. Bebe su po pravilu umirale mladim ženama koje još mogu da rađaju, a primetno je i da je u blizanačkim trudnoćama naprasno umiralo jedno dete. Roditelji nisu mogli da ih vide, sahranjivani mimo njihovog znanja, a umrlica nema - opisuje česti sled događaja Katarina Ivanović.
Državi je ponuđen predlog teksta zakona koji su radili JUKOM Astra, organizacije roditelja koji traže decu i pravni stručnjak Vesna Rakić-Vodinelić.
Međutim, koordinatorka organizacije Astra, posvećene borbi protiv trgovine ljudima, Katarina Ivanović kaže da predlog nije prihvaćen. Vlast je, kaže, uradila Nacrt zakona koji zataškava problem, pa je čitav slučaj kao u magli.
- Vlast ide na rešavanje pojedinačnih slučajeva, što govori da ne bi sve porodice mogle da budu uključene u to. Sve se svodi na nadoknadu štete umesto na istinu. Zato smo se žalili Savetu Evrope - objasnila je Katarina Ivanović za "Vesti"
U Nacrtu zakona takođe smeta što samo roditelji koji su podneli zahtev sudu do 2013. mogu da budu uključeni u rešenje, čime je isključen znatan broj porodica koje sumnjaju da su im bebe ukradene.
Roditelji koji su uvereni da su im deca živa, prema njenim rečima, javljaju se Astri i postoji još 80 novih slučajeva.
- Ljudi ne prestaju da se javljaju, jer sumnjaju da su im novorođenčad ukrali. Najčešće im kažemo koja je papirologija potrebna za pokretanje slučaja i šta i kako treba da rade - priča Katarina Ivanović.
