Zadrtost može da ubija decu
Broj obolelih od malih boginja u Srbiji se povećava. Registrovan je i prvi slučaj u Jablaničkom okrugu.
Epidemija je proglašena na Dečjoj internoj klinici u Nišu jer je Institut za virusologiju Torlak kod petoro dece potvrdio tu bolest. Načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Niš Zoran Veličković rekao je da ga plaši broj nevakcinisane dece. To je, prema njegovim rečima, 7.500 dece rođene od 2003. do 2016. godine.
- Ako se zna da jedan oboleli može da inficira 15 osetljivih, onda možete da zamislite kojom progresijom bolest može da se širi - upozorio je Veličković.
Prema njegovim rečima, petoro obolele dece nije bilo vakcinisano i uzrasta su od dve do 11 godina, što je propust zdravstvene službe, a isto tako i propust njihovih roditelja. Troje dece nalazi se na Dečjoj internoj klinici u Nišu, a dvoje je pušteno na kućno lečenje. Doktor Veličković kaže da postoji sumnja na još šest slučajeva i ističe da je vakcinacija najbolja prevencija u zaštiti od malih boginja.
Inače, i leskovački Zavod za javno zdravlje saopštio je da je klinički i laboratorijski potvrđen prvi slučaj malih boginja na teritoriji Jablaničkog okruga kod žene sa teritorije opštine Bojnik, stare 41 godinu. Obolela je hospitalizovana na Infektivnoj klinici u Nišu, navodi se u saopštenju.
MMR vakcinu bije loš glas zbog navodne povezanosti ove vakcine i pojave autizma. A sve je počelo još u februaru 1998. godine, kad je Endrju Vejkfild, abdominalni hirurg, sa saradnicima u časopisu "Lanset" objavio članak o tome da MMR vakcina izaziva autizam. Članak su preneli mnogi mediji i tako je počeo lanac straha i nove pojave bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene, što se pre svega odnosi na male boginje.
Crna statistika
Tokom 2015. godine 134.200 osoba je umrlo zbog morbila u svetu, a 367 ljudi umire svakog dana, odnosno 15 svakog sata. Ako nevakcinisano dete dobije male boginje, može izgubiti sluh, dobiti upalu pluća, ali i zapaljenje celog mozga, pa čak i da umre.
Mnogi autori kasnije su na osnovu tog rada pokušavali da potvrde korelaciju morbila i autizma, ali nisu uspeli. Pored toga, novinar "Sandej tajmsa" otkrio je 2004. godine da "Lanset" nije proverio sve navode u članku pre nego što je objavljen, kao i to da je Vejkfild imao finansijsku dobit od svojih tvrdnji, koje nije mogao da obrazloži. Epilog cele priče je da se časopis "Lanset" u potpunosti ogradio i odbacio tvrdnje Vejkfilda, koji je izbačen iz Lekarske komore Engleske.
