Glas dijaspore u "Vestima" (27): Rasejanje najveća srpska kompanija
Profesor Boro Vein je Ličanin iz Srba, psihologiju i sociologiju diplomirao je u Zagrebu 1973, a postdiplomske studije završio na Univerzitetu Kalifornija. Od 1991. godine živi i radi u Bohumu.
Predavao je na Rur univerzitetu Bohum i kao gost profesor na NTU Singapur do penzionisanja 2014. godine. Među našim ljudima u dijaspori poznat je kao besplatni prevodilac.
On je među prvima koji će besplatno pomoći zemljacima u svakom pogledu: savetovanje u odnosu na decu i njihovu integraciju u dijaspori, izlazi u susret roditeljima sa decom kojima je potrebna psihološka pomoć i sl. Više puta je materijalno pomagao programe za decu pri SPC u Dortmundu i Esenu.
Od Vlade Republike Srbije prof. Vein kaže da očekuje - da vlada!
- Da sprovodi programe i planove, da poštuje i u delo provodi važeće zakone. Bilo bi dobro da Skupštini predloži izmene izbornog zakona, koji bi trebalo pre svega da sadrži procenat potrebnih glasova za ulazak u Skupštinu (najbolje 12% glasova kao prag). Za niže organe mogu se odrediti i manji postotci. Izmenama zakona bi trebalo zabraniti predizborne koalicije. Vlada treba da nastavi ekonomsku obnovu i izgradnju zemlje, a na planu približavanja EU dobro da prouči sve propise i da se ne odriče u to ime starih proverenih prijatelja, pre svih Rusije i Kine.
Naš sagovornik ističe da država nema dovoljno odgovornu politiku prema dijaspori.
- Država, nažalost, još ne smatra dijasporu sastavnim delom srpskog nacionalnog bića i najvećom srpskom kompanijom koja godišnje pošalje u zemlju više milijardi dinara. Država nema dovoljno odgovornu politiku prema dijaspori, posebno ne dugoročnu od koje bi obe strane imale veliku korist. Ministarstvo za dijasporu ili Matica iseljenika bi trebalo da budu most između države i dijaspore.
Prema rečima prof. Veina, matica bi pre svega trebalo da dijasporu prizna kao svoj sastavi deo.
- Država treba dijasporu da prizna kao deo nacionalnog korpusa i da na tome radi ne samo prigodničarski, svečarski, već kontinuirano. Pri tome sredstva moderne komunikacije, radio, TV i štampa igraju veliku ulogu. Samo dobro informisana dijaspora može nešto da pokrene na obostranu korist. Tu je značajna uloga i SPC i DKP (Diplomatsko-konzularnih pedstavništava u inostranstvu). Jedan od mostova svakako jesu i "Vesti". Država bi trebalo da ozbiljno uvaži prigovore dijaspore kad su u pitanju slabosti rada DKP (dugi redovi, česta neljubaznost osoblja, preterana birokratija, suvišna papirologija, a često i nesposobnost i nepoznavanje jezika zemlje).
Dužni smo da pomažemo
- Dijaspora ima u svakom pogledu i svoju odgovornost pod uslovom da je organizovana. Pre svega dijaspora je dužna da pomaže maticu, da je preko svojih predstavnika informisana o načinu i oblicima njenog uključivanja u tu pomoć, pre svega o potencijalnim ulaganjima u Srbiji. Samo dobro informisana i organizovana dijaspora može biti od pomoći matici - ističe prof. Vein.
