"Vlada briše dijasporu"
Novoj Vladi Srbije srpska dijaspora skoro da nije bila ni pomena vredna. To nipodaštavanje se ponovo dokazalo i to najnovijim odbacivanjem sva tri amandmana Dveri koja su se ticala školovanja srpske dece u dijaspori i učešća dijaspore u Nacionalnom prosvetnom savetu, kaže za "Vesti" dr Dario Vidojković, istoričar sa Katedre za noviju istoriju na Univerzitetu u Regenzburgu.
Vidojković ističe da se nameće opravdano pitanje koliko se treba verovati izjavama predstavnika vlasti da im je navodno bitno očuvanje srpske kulture i jezika, ne samo u regionu, nego i šire, u dijaspori.
Amandmani
Narodni pokret Dveri predložio je tri amandmana na zakon kojim bi se otvararale nove škole na srpskom jeziku u okviru diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, angažovanja nastavnika iz redova dijaspore i da se u redove Nacionalnog prosvetnog saveta biraju još dva člana, odnosno po jedan predstavnik srpskih obrazovnih institucija iz rasejanja i regiona.
- Setimo se i najavljene Deklaracije koja ima za cilj zaštitu i negovanje srpske kulture i jezika. Kako onda objasniti ovakvu odluku vlade? O ovakvim pitanjima ne bi smelo da se odlučuje isključivo po partijskoj liniji, ali realnost sugeriše suprotno, a sve nauštrb dece u dijaspori - kaže naš sagovornik.
On ističe da je ovo problematično pogotovo u vremenu "kad se srpski jezik u svetu potiskuje".
- O tome govore naslovi jezičkih kurseva po večernjim školama i po univerzitetima po svetu, BHS (bosanski-hrvatski-srpski). Ne sme se zanemariti i problem postojanja nastavnika srpskog jezika - kaže on.
Vidojković smatra da je "svakako na mestu zahtev da srpski naučnici u dijaspori budu uključeni u Nacionalni prosvetni savet.
- Naspram oko četiri miliona Srba van Srbije, ovakav odnos mora da se promeni što pre, ako se još bude htelo govoriti o postojanju srpske dijaspore - zaključuje Vidojković.
