Reporter "Vesti" sa Srbima u Peći i Klini (6): Ceo svet u jednom dvorištu
Nalazi se na ušću Kline u Beli Drim. U gradu koji nosi ime po reci, Dobrivoje Pešić podigao je devetoro dece, svaki dan trčeći od imanja do prodavnice, stolarske radnje i nazad kako bi stekao i zbrinuo najveću srpsku dvadesetočlanu porodicu u tom mestu. Na to je oduvek bio posebno ponosan.
Sve što je stekao, kao rukom odneseno, otišlo je sa 1999. godinom, ali ne i Dobrivoje. Četiri najduže godine izdržao je nadomak Beograda, njemu neopisivo daleko od kuće, a onda je odlučio da se vrati. Pa makar i da čeka u susednom selu Biča da se iz njegove kuće iseli porodica koja je pokušala da zauzme srpsko imanje.
Danas je pod svojim krovom najsrećniji na svetu, mada se još sa praga seća svega onoga što je otišlo u nepovrat.
- Sve je bilo fino, radili smo normalno, trkali se ko će više da napravi. Imali smo stolarsku radnju i svi smo radili tamo, imali smo strugaru, kafanu, dve prodavnice. Kada sam se vratio, sva imovina je propala, mašine odnesene, mehanizacije nema, od svega nam je ostao samo jedan kamion koji je bio pokvaren, pa valjda njega nisu mogli da odnesu - objašnjava 77-godišnji penzioner, čija je žila kucavica neraskidivo vezana za Klinu.
Ogorčen na Srbiju
Dobrivoje je zbog nekih stvari ogorčen na državu Srbiju.
- Mi smo građani drugog i trećeg reda, jer sa našom srpskom ličnom kartom koju imamo ne možemo da uđemo na Kosovo. Šta mi vredi pasoš koji imam, kada sa njim isto ne mogu da uđem na Kosovo. Preko Albanije sam za Crnu Goru išao autom beogradskih tablica, kada sam došao do Prizrena na carinu neće da me puste. Kažu nema SUP Peć u Kragujevcu.
Ubrzo po dolasku polako je počeo da se nada da će vratiti i decu. Kuća je velika, ima mesta. Sin Aleksandar (48) je lako ubedio suprugu Vesnu (40), pa je mlada porodica sa sobom povela i četvoro dece i 2011. se vratila u rodni kraj. Tako su postali jedna od dve srpske porodice sa decom koje žive u tom gradu.
- Supruga se odmah složila, a deca... Bunila se najstarija Ivana, ali sada kaže da ne bi išla u Beograd nikada. Jeste teško s decom. Najgore je što nemaju slobodu, ne mogu da se kreću. Ne puštamo ih da idu sami van dvorišta, a kada idu do prodavnice mi ih pratimo. Dešava se da nam dobacuju sa strane, nekada neko i gađa, ali nismo imali problema. Problem sam imao kada sam otišao na pijacu jer su mi prodali 100 komada bolesnih pilića. Svi pocrkali - priča Aleksandar, narušenog zdravlja, koji ipak rađe za dom bira Klinu nego bilo koje drugo mesto na svetu.
Namicanje za život
Prima minimalac od 11.000 dinara, a supruga radi u srpskom privremenom organu. Kada sve to i deo od poljoprivrede skupe na gomilu, tako školuju decu, a to nakupiti nije nimalo lako.
- Na primer, pretprošle godine smo bacili 30 tona krompira jer niko nije hteo da ga otkupi. Na pijaci, čim vide da si Srbin, neće niko da ti kupi robu. A kada nudimo van pijace, uvek je niža cena za nas - objašnjava Aleksandar.
Lepše nego u Beogradu
- Kada su mi rekli da ćemo doći mnogo sam se bunila i plašila, a sada ne bih da odem odavde. Niko me ne dira, ali ne idemo dalje od našeg dvorišta sami. Kada sam došla iz Beograda bila sam u Mitrovici u srednjoj školi, nisam nikoga znala, ali sada mi je super, kao da nigde drugde nisam živela. Sada već studiram i odlično mi je - kaže Ivana Pešić, student pedagogije.
Reporter "Vesti" sa Srbima u Peći i Klini:
Bilo bi normalno kada bi se vratilo više Srba, bilo bi možda i slobodnije, deca bi se više kretala, uporan je u svojoj nameri Dobrivoje, ali njihovi rođaci nisu ni razmišljali da dođu jer, pre svega, nema posla.
- Treba zaposliti mlade, da se nađe program kako da se uposle. Moglo bi nešto da se otvori, ali to mora država Srbija - pojašnjava, sećajući se kako je pre rata sveštenika u kuću primalo 350 srpskih porodica.
Imati i nemati
Ivana, student pedagogije, poslužila je kafu i kolače, mlađa sestra, 18-godišnja Bojana, tog dana nije bila tu, pa je najmlađa devojčica Jovana (15) na kraju stidljivo pristala da otpeva pesmu, upozoravajući devetogodišnjeg brata Pavla da je ni slučajno ne snima telefonom. Peva odlično sve, ali je sama izabrala i zapevala je: "Oj, Kosovo, Kosovo."
- Jeste teško, ali eto - uzdahnula je mama Vesna: - Ovde smo se rodili, ovde nas je vuklo da se vratimo. Navikli smo se, inače nisam zadovoljna, nemaju slobodu kretanja, nemaju izlaske, perspektivu nemaju nikakvu, zapošljavanje, ništa.
Dobrivoje Pešić je za svoga veka preživeo mnogo šta. Imati i nemati, znati šta je prava vrednost i bogatstvo, izgubiti i ponovo sticati, ali ima potrebu još jednu stvar da podvuče:
- Mi smatramo Kosovo Srbijom. Ako nešto bude, ne verujem da ćemo ostati, naročito ne ovde u Metohiji. Ne vredi život ovde kada nemamo vezu sa Srbijom - naglasio je važnost povišenim tonom, pre nego nas je ispratio iz lepog dvorišta koje je za njegove unuke ceo svet. Da li političari u Beogradu to najbolje razumeju?
Napadaju starce povratnike
Opština Klina je u medijima poznata i kao mesto gde se malo-malo dešavaju fizički napadi na Srbe i pljačke njihove imovine. A bilo je i oružanih napada. Najčešća meta su povratnici, starci koji žive u selima. U opštinu Klina vratilo se oko 1.600 Srba, ali se veruje da zbog teških uslova života ovde stalno živi oko njih 300.
